Учитељ

582 ПАМЋЕЊЕ И ФАНТАЗИЈА (СА ПРИМЕНОМ У ПЕДАГОГИЈИ

(наставак)

И памћење и фантазија имају врло велику и важну примену у Педагогији. Све што се изнесе пред децу ваља све лепо и да се упамти, да се задржи у свести и да постане својина њихове душе, којом могу располагати како им затреба. Не упамте ли деца оно што смо им показали, неће бити никакве користи од онога чиме смо их упознали. Без памћења нема интелекта. +

Као што је у првом делу овог предавања напоменуто памћење се наслеђује. Према томе ваља рачунати да ми кад добијемо децу за школу, имамо да рачунамо с тим фактом да су деца са разним околностима, диспозицијама за памћење. Нека су деца врло способна за памћење, нека су средње а нека рђаве способности за памћење. Даље нека деца боље памте преставе добивене видом, нека пак слухом итд. Нека су способнија за учење природних наука, нека за друге науке, историју, земљопис, нека за математику, нека за вештине: певање, цртање, писање.

Кад наставник то има на уму, онда ће му бити прва дужност да упозна склоности својих ђака, а за то му је пак потребно што боље психолошко знање, којим ће про-

5 Од г. ОПг. Бакића добили смо ову исправку на неке нетачности у овом чланку дајући јој радо места у нашем листу. у

Исправка. У У. свесци „Учитеља“ за ову годину на стр. 400. наводи се из моје „Опште Педагогике“ нешто о памћењу, и то нетачно: „да је линемотетнимчко памћење... врло важно за памћење,“

Међутим на стр. 67. „Опште Педагогике“ помиње се на првом месту ловимно памћење, затим месаничко памћење, и најпосле мнемотешничко памћење овако: „Доста је важно и оно мнемотетгничко памћење, које узимље у помоћ слике, цртеже, мапе, речи, цифре, гласове, слова и друге знакове (чвор, рабош), да би се лакше запамтиле и репродуковале представе и мисли, које су с њима везане; ну има и излишних знакова, који без потребе оптерећавају памћење.“

Ово је поближе објашњено на стр. 288—291. Ту се нарочито одваја оно „мнемошежничко памћење, које се употребљава кад-кад при памћењу година или бројева, нарочито у Историји и Географији“; па се за њега каже: „Али ту се памћење, без потребе, оштерећава неким новим знацима, који имају сувише извешлтамчену п сасвим случајну везу са садржином,“ -

Има, дакле, разлике између вештачког памћења мисли с помоћу слика, речи, цифара итд. и извештаченог памћења бројева с помоћу везивањл њихова с неким измишљеним речима и реченицама. Оно је прво памћење „доста важно“ (а не „врло важно!“); а ово је друго без вредности, <

Према томе, г. писац чланка „Памћење и фантазија са применом у педагогији“ нема права, да мене увршћује у“ неких назадних „мнемоничара.“

У Београду, 29. јануара, 1907. Др. В. Бакић.