Учитељ

588

што је српско. Било је тренутака, када смо се и ми, ученици Ви- | ћентијеви, морали оружаном руком бранити од бесног Шишеџијева 4 и његових плаћених агитатора. ·

Можда би Шишеџијев и даље продужио свој занат, да га | једном приликом неје опаметио један сељак. Тај сељак из Пчиње имао је посла код патријаршиског владике Пајсија, који се тада | бавио у Врању и био на страни српског учитеља и српске школе, па није знао где седи овај. Он наиђе на Шишеџијева и замоли га да му каже где седи владика Пајсијег — Шишепијев позове сељака да пође за њим, те да му каже где седи владика. Сељак пође, а | Шишеџијев га уведе у нужник па пружи прст на смрад и рече: „ту је твој владика“. Увређени сељак пришије Шишеџијеву врућ шамар, па се онда окрене и оде... Ово је после мало опаметило Шишеџијева, те више није збивао овакве опасне, шале. |

Из свега довде изложеног могли смо увидети, да је егзархискобугарска пропаганда, којој је у Врању на челу стајао бугарски учитељ Шишеџијев, и коју је помагала и сама турска власт, употребила сва нечасна срества, не би ли у Врању затворила српску школу, у којој су до самопрегоревања радили вредни и родољу- | биви учитељи Милан Ковачевић и Вићентије Димитријевић, а коју“ су својски потпомагали највиђенији грађани врањски. Пошто се Вићентије вратио из Призрена потпуно оправдан и понова отпочео рад у школи, бугарски агитатори су увидели, да њихова“ досадашња срества противу српских учитеља и српске школе не могу и довести до жељена успеха. С тога се они реше да промене та сре ства, да се послуже и најопаснијим и најгорим. То је било овако

У дворишту врањске цркве постојале су две двоспратне зград " Једна на северној страни цркве звала се „Митрополија“ а друган јужној „Српска Школа“. На доњем спрату „Митрополије“ био је стан бугарског учитеља Шишеџијева и бугарска школа а на гор њем био је стан српског учитеља Вићентија и собе одређене за Митрополита кад би из Скопља дошао у Врање на становање. Ов околност ишла је на руку лукавоме Шишеџијеву да према Вићентију промени држање, да се послужи старом карактерном цртом бугарском — лукавством и да му се приближи. Шишеџијев се је. отпочео показивати младоме и предоброме Вићентију као прави. пријатељ и о своме искреном пријатељству вазда га је уверавао Шиљао му је богате поклоне, само да би га уверио о своме великом и оданом пријатељству. И сами грађани били су изненађени овим понашањем бугарског учитеља, који је дотле непрестано на