Учитељ

991

противу агената и агитатора те злогласне бугарске установе у Цариграду, која у себи није имала ничега, нити сада има, што је свето и хришћанско. И сам руски консул у Призрену пок. Јастребов долазио је у Цариград крајем 1879. године и изнео на јавност све бугарске слутње у Старој Србији и нападања њихова на српску народност. МИ ондашњи српски заступник у Цариграду Филип Христић у своме извештају од 13. децембра 1873. године износи, како“ је егзарховом протосинђелу Јосифу пребацивао за све бугарске нападе на српско име, књигу и школу у Старој Србији, даље бранио српски народ и претио да ће овај устати, да народност своју брани с већом енергијом, но што су Бугари у одбрану своје народности употребили противу Грка.!

(наставиће се)

ИЗ ИСТОРИЈЕ НИШКЕ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ

Ђачки живот треба нарочито проучавати. Није то природа само једнога младога организма, већ множина од више таквих младих и бујних елемената, која тражи врло брижљивих и паметних руковођа својих. Ђак је путник са одређеном маршутом својом. Он иде у школу најпре по упутству својих старијих и из радозналости, Доцније сам увиђа вредност тога свога пута и почне му давати већу важност, тиме, што се саморадњи озбиљније ода. Та промена у ђачком животу, опажа се видно у добу преласка: из малога у велико ђаковање, из ниже у вишу школу, из детињства у младићско доба. А највећа промена и у умним способностима, покаже се код свакога ђака, онда, кад почне изучавати друштвене науке, које, проширујући му појмове, стварају у исто време и клицу нових идеја код њега, са којима се он јавља као. носилац одвојитих својих надзора и убеђења о овом свету. Историја светска највише му за душу пријања, поглавито људска борба за слободу, правду, једнакост џ братство. То га толико преобрази и чисто електризује, да он убрзо постаје и активан за остварење својих идеја. У почетку почне гледати са неким сажаљењем на уређења земаљска, која му се не свиђају, после почне испољавати и своје негодовање прстиву њих, не презајући ни од чега. Све би он у том времену жртвовао за своју

1 Види књигу „Како је постала. бугарска егзархија“, Београд 1897. стр. 70. 39%