Учитељ

092

идеју; пристаје на сиротињу, глад, лишење од школе, па чак и смрт! Све му је то маленкост жртвовати за своју идеју. А борба, она му је само понос! И кад иста, под видом каквога нереда избије у овој или оној школи, људи криве, негде ђаке, негде њихове ваставнике, негде неке треће саучеснике, а никако не помишљају на узрок, који се налази у природи младих духова, као експлозивна припрема, која је увек готова да на такнути ороз даде одговора!...

Таквим ђацима, који чине средину између детињства и зрелости бити наставником и васпитачем није лако. Ту се јасно види колика грдна тешкоћа пада на душу, не само оним људима, који у таквим школама врше улогу васпитачку — наставничку, већ и онима, који имају да бирају и постављају наставнике за такве школе. Јер кад би се при том избору погађао увек прави пут, онда не би бивало познатих сукоба између наставника и ђака. Иначе, изгледа, да је то тајна код појединих наставника допасти се својим ученицима, али није, то је само услов за ту службу, и за таквога је наставника то највећи доказ његове подобности за тај посао. Ђаци могу у приликама пренаглити у оцени свога наставника, али у главном не пропуштају ни једнога, о коме не би донели свој суд по своме схватању, према коме му после и поштовање удешавају. Кад ни наставник не угоди ђачком духу, но се успротиви струји.. и пође у сусрет младалачкој бујици, он је онда готов виновник заједно са својим ђацима будућем нереду, афери, демонстрацији и свему оном што се назива немпилим догађајима.

На овакве немиле случајеве нико није помишљао при оснивању бивше Нишке учитељске школе, којој је овакав један догађај стао главе. Та школа, која је од неопходне потребе била овој земљи, а пала је као жртва, после једнога таквога догађаја, с те стране заслужује нарочитога помена свога. А разлози за њено оснивање били су врло јаки. Јер Јужна Србија тек што је ослобођена била, требало јој је убрзаним корацима дати довољан број учитеља, што се једном

учитељском школом није могло постићи. Ниш као представник Ј.

Србије потпуно је оправдао тај избор да се у њему васпостави учитељска школа. МИ збиља, свет може мислити и говорити што год хоће: да је Ниш и сувише мажен од стране наше државе, кљукан овим или оним добишком; али та варош у очима свакога озбиљнога мислиоца мора будити необично осећање, поштовање и дивљење!

Ниш је по свему изгледу дирљив! Посматрајте га с каквога год хоћете гледишта, он у вама увек изазива оно што се зове понос!

Мир.