Учитељ

594

тељска школа, налик на Сомборску у Бачкој, испуњавала је за једно 18—14 год. нишке махале и оживљавала их је... Школа је била уређена екстернатски, који је ђак чиме располагао, тиме се је и издржавао. Било је нешто и благодејанаца, али се у главном сиротовало. Који су били што имућнији, они се нису као такви ничим " показивали, шта више, сматрали су за понос изједначити се са сиромашнијим друговима у оделу и носили су народно сукнено одело нпр. свештенички, учитељски и трговачки синови. Ученице, које су биле са стране, повеле су биле неке и своје мајке са собом и под њиховим надзором живеле у најмљеним становима до свршетка школе. Ко је био сасвим сиромах, он је послуживао, покадкад гладовао, неокусивши по три месеци кашиком јело! а више пута добијао _ помоћ од својих другова, што није био редак случај: „да се за овога или онога сиромашнога друга скупља прилог.“ Један пример може врло лепо потврдити ову врлину ђачку. Седи једне вечери М. и вечера са својом мајком скромну вечеру. Наједанпут чује се звиждање на његовој капији. „То је Н. рече М. сигурно није могао | наћи послуживање, па је гладан,“ и понесе парче хлеба са стола да му да. Каква другарска пажња, какво милосрђе!.. А кад се два учитеља нађу под једним кровом у неком селу, очи да поваде, око најмање ситнице! У овим младим душама све беше бујно па и хришћанска љубав и милосрђе — према ближњем свом! Ако се игде још испуњава начело једнакости пред законом и правдом, то се у школама највише одржава. Може ђак бити сиромах, поцепан, ружан, али ако има врлина, њему се оне уважавају. Већ у грађанском животу | са тим мало теже иде. А што морал беше на највећој висини између ђака мушкога и женскога пола, то се нарочито мора поменути. Наставницима то не само што није задавало никакав посао, него их је шта више изненађивало оно идеално другарско опхођење. Једина појава што је се у том погледу могла запазити, то је надметање у учењу. И једну и другу страну било је стид кад не зна лекцију. А праву индиферентност нико не би ни очекивао код створова у овим годинама. Осим осталога, пашриошизам беше необично развијену овој школи. Ђаци без разлике сви вољаху да гуде уз гусле, да певају јуначке песме и да буду учитељи у Старој Србији и Македонији. а

Саглашени у сваком погледу ђаци нишке учитељске школе дисали су свагда једним духом и ту своју једнодушност испољавали су у сваком „милом“ и „немилом“ случају. Али се то старим Ни: шлијама никако није допадало. Они некако бејаху у вечитој опо-_

Мија ва зе мр у. а:

са