Учитељ

603

опет пажњу на потребе народног образовања. Гизо нареди 1832. године једну велику анкету, која откри жалосну ситуацију. Многе школе не имађаху чак ни учионице. Учитељ упућен на школарину, коју су му плаћали родитељи, беше најчешће принуђен да ради још који посао: он скупљаше децу у своју собу и ограничавао се на то да их чува не поучавајући их ничему.

Из ове анкете произиђе закон од 1833. године. По други пут основна настава би организована. Нови закон једном коренитом реформом обвезиваше општине да издржавају школе и најзад да осигурају учитељу стан и учионицу, сталну плату и пензију. Школарина остаде као споредан приход: трошкови око школе покриваху се општинским прирезом (уз државни порез) и субвенцијом окружном или државном. Настава беше бесплатна за ученике сиротног стања. Учитељи, који су бирали општински одбори, морали су имати сведоџбе о свршеном школовању. Од овог доба основна настава сматра се непрекидно као државна служба: Француској је ваљало да чека за дефинитивну тековину ове прве велике реформе скоро до половине ХТХ века!

У скоро се осетише резултати: број ученика попе се од 2 милијуна у 1832. години на три и по милијуна у 1848. години. |

Буџет основне наставе порасте на 3 милијуна 1847. год. То беше већ врло далеко од 50000 динари у 1821. години, али то "беше још даље, истина је, од 160 милијуна у 1904. (где је урачунат само део, који држава подноси).

Револуција је као што смо видели начинила школу световном. Наполеон да боље утврди свој скорашњи аукторитет, беше дао Царској Просвети монопол целокупне наставе (декрет од 17. марта. 1808. год... Али како је Повеља од 1830. године обећала слободу наставе, католици потражише право да отварају јавне католичке школе и устадоше противу државног монопола. Монталамбер, велики говорник, беше отпочео битку и отворио сам једну основну - школу, те влада би принуђена да поведе с њим један спор, који је одјекнуо по свој Француској. Ова узрујаност изазва 1841. један предлог закона о слободи наставе; који дође на ред тек 1844. год. Краљ Луј-Филип лично држао се неутрално у овој борби, он имађаше обичај да каже: „Никад не треба турати прст у црквене послове; _ он тамо остане.“ Народна Скупштина изјасни се за световну школу, " одржа монопол. Тучена тада, католичка партија навали наново 1850. године под председништвом Луја Наполеона и овога пута победи. Републиканска влада од 1848. год. беше поднела један предлог