Учитељ

604

закона о слободи и обвезности наставе; народна скупштина не усвоји чак ни начело; она зазираше он световних учитеља: закон од 15. марта 1850. обележи јасно ово неповерење.

По новом закону учитељ је могао бити отпуштен без апелате, монопол просветни беше укинут, и сваки појединац доби право да отвори школу. Овим правом користоваше се готово искључиво кснгрегације: оне умножише свугде црквене основне школе. Поврх тога, како су општине добиле право да бирају учитеље у својим школама, већина женских основних школа допаде калуђерицама. Школа се врати под крило црквено као у старом режиму. Једна од најзнатнијих рефорама револуције беше порта јединим потезом пера.

Што се тиче програма, он беше оскудан. Од обавезних предмета "обухватао је само моралне поуке и веронауку (т. ј. просто катихизиз), читање, писање, основе матерњег језика, рачун и законски систем мера и тегова. Већина ученика код „Браће хришћанске науке“ и „сестара“ учише само читање, писање, рачун, а нарочито црквену историју и катихизис. Сви остали предмети из програма беху необавезни, а сви учитељи знају како ученици (а богме и сами учитељи) мало пажње обраћају предметима, који су службено оглашени за „необавезне,“ Ти предмети беху 1850. год.: „Аритметика примењена на примере из живота, основи историје и географије, основи физичких и јестаственичких наука, примењених на употребу у животу, основни појмови из земљорадње, индустрије и хигијене, премеравање, нивелисање, линеарно цртање, певање и гимнастика.“

На тај начин три четврти века после револуције и после Кондорсе-а, у очи 1870. год. као и у очи 1789. год. основна настава у Француској не беше нити бесплатна (и ако су закони од 1850. и 1867. допуштали сиротним ученицима бесплатно школовање), нити | обавезна, нити световна. Сад више него икад беше потреба да се. + по Грегоаровим речима „прикали“ демократија, која поново дође на власт.

(Свршиће се)

Петар А. Типа,

професор.