Учитељ

618

именом „Исо“. Та прва реченица јест „Исо чита“; ту су непозната слова: с, ч, т, а означена су црвеном бојом, да боље упадну у очи. Да се нова слова лако науче, налазе се испод реченице слике, којих ријечи почињу за новим словом. Испод слике је писано и штампано слово, пак кратке вјежбе у читању са писаним, а испод са штампаним словима. Ш. лекција, стр. 7., ту су нова слова: п, ш. ТУ. лекција, стр. 8., нова су слова: н, р. У. лекција, стр. 9., са новим словима: ј, В, л. МГ. лекција, стр. 10., нова су слова: г, к, њ. УП. лекција, стр. 11., са новим словима: ж, 3. УШ. лекција, стр. 12., ту су нова слова: д, ћ. Да предочи слово д узео је слику „дуд“, која никако не може да одговори своме задатку, јер ни по чем не можеш потврдити да оно збиља приказује „дуд“; онђе би боље стојала слика „дипле“ или „дијете“, јер би с њима лакше постига циљ. ЈХ. лекција, стр. 18., нова су слова; ф, ц. Х. лекција, стр. 14., са новим словима б, м. ХГ. лекција, стр. 15. ту су нова слова: х, ђ. За слово х употребио је слику „хрта“, а за ђ слику „ђерам“. Опажа се, да би успјешније било да је код слова х — „храст“, а код ђ — „ђак“, јер те су опћенигије, па би боље и сврси одговориле. ХП. лекција, стр. 16., са новим словима: љ. џ.

На страни 17. је азбука мала и велика, писана и штампана.

За вјежбање у читању употребио је само двије странице: 18. и 19. Ту је стављено шест сасвим малих одломака из народних пјесама, опомена: „Србине, не испуштај земље из шака“ и т. д. (закључак УП. конгреса срп. земљор. задруга), препорука за шиљање ваљаних ђака у свијет и за оснивање земљорадничких задруга и народних књижница.

На страни 20., 21. и 22. стоји „Упута за оне, који ће поучавати аналфабете у читању и писању.“ |.

Господин Андерлић показао је у овој читанци и бројеве. То је извео овако: у !. лекцији показао је од 1 до 5; у М. одбдо 10; у УП. бројеве: 10, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90 и 100; у УШ. ове: П, 12—21, 22—81, 32 —41, 42,—51, 52—; у Х бројеве: 100, 200, 300, 400, 500, 600, 700, 8300, 900 и 1000. Могу казати, да се чудим | зашто је г. Андарлић овако слабо показао бројеве; чудим се управ ради тога што у овој књизи, која је искључиво одређена за неписмене, који не употребљавају рачунице, морао је показати редом све бројеве од 1 до 100, затим од 100 до 111, па тек остале, као што је и показао, до 1000.

И док се увијек препоручује, ради бољег и лакшег успјеха, да слова А што једноставнија и по истоме калупу, дотле г. Ан-