Учитељ

619

дарлић проти томе гријеши. Тако приказају слово р на два начина: р, Д, а слиједећа овако: к, ћ, ф, 5. У лекцијама показујд овако слово г и Н (велико), а на стр. 18. и 19. овако слово г и Н (велико).

Вријеме би било, да се из свију „Буквара“, „Росепса“, „Писанака“ и сличних читанака изгуби траг двостругом начину престављања слова, јер то смета и лаком познавању и лијепом писању, а опет заплетенија (састављенија) слова шкоде и виду.

Поред свију овијех малијех недостатака и мана, читанка се најтоплије препоручује српској интелигенцији, а особито учитељима и свештеницима, као најближима наставницима народнима. Она ће им много помоћи, да наш народ већ једном отвори очи, и прогледа по свијету не само оним материјалним већ и моралним очима знањем. Ето, дакле, господо, народна, сад имате врло добро оруђе с којим ћете се моћи сасвим лако борити против незнању (моралном слијепилу) народном; ступајте смјело напријед, и не дајте, да ова златна књига иструне од прашине, већ нека вам послужи, да по-

стигнете жељену сврху — да наш прости народ поставите у ред изображеног свијета! Мокро Поље, Далмација 1906. Илија Кутлача учитељ.

Српска Читанка за Ш. разред основних школа у Краљевини Србији. Саставили Буб. М. Прошић п Влад. Д. Стпојановић. У Београду. Штампано у Државној штампарији Краљевине Србије 1906. године; цена 90 п. дин.

6. Уметничке приче. Народне су приче више мање идеализам, митске, често ванприродне садржине у колико су остаци старих религија и гатања. Данашње уметничке приче су реалистичке, јер описују живот, и у толико су боље у колико су стварније, а разуме се да им је увек морално-поучна или патриотска тенденција. Отуда су оне веома подесна и веома потребна лектира, која благотворно може утицати на осећања и разум истичући угледе и примере. Често се чује да ми немамо згодних причица ове врсте за децу. Али њих има код свих наших приповедача као: Јанка, Љубише, Глишића, Лазаревића, Вукићевића, Матавуља, Милићевића и др. само их не смемо и деци изнети увек у целини, већ као мање заокругљене моралне целине. То готово увек тражи сарадњу онога, ко лектиру дечју спрема. Ово има и другу добру ствар, што се деца упућују раније на сувремепу књижевност да, кад одрасту, потражу и друге умотворе познатих им књижевника, и тако би