Учитељ

744

5. Годинама су читанке за Ш и ТУ р. биле у употреби и давале су писицма њиховим 10%» чисте добити, које по новим пра-

вилима не може бити, већ се уџбеници откупљују један пут за свагда, а откупна је цена мања него пре садашњих правила. Нема сада као некада, због чега ваљда многи и вичу на садашња правила.

Кад су 1. новембра 1903. г. поднесене према новим правилима читанке за Ши ЈУ р. и понуђене да се откупе један пут за свагда,

онда су писци за читанку [1 р. тражили од државе 15.000 динара, а за читанку ТУ р. тражили су 12.000 динара.

Кад смо ми поднели на стечај нашу читанку за П[ р., нисмо

_ тражили ни једне паре на име откупа на случај да она буде као најбоља примљена за државни уџбеник.

Је ли и ово за осуду»

Поштеним људима и ово је довољно података, па да увиде какви морају бити људи, који нас вређају и клеветају.

6. Хоће понеко да нагласи да смо несавесно реферовали о букварима, које је министарство просвете добило на раније расписани стечај. То се тврдину Учитељу, и ако нико до данас није ни побијао мисли, које смо, изнели у реферату о букварима, а он је штампан у Пр. Гласнику.

За букваре нас је било пет референата. Четворица нас рекли смо да свих пет буквара имају мана и да не треба ниједан примити, док се не би учиниле поправке према нашим напоменама. Рекли смо да је понајбољи буквар од Ст. Чутурила, али да и њега не треба примити, док се не би исправио према нашим напоменама. Овај наш предлог није примљен, јер Гл. Просвет. Савет не мора примити ни наш предлог. И онда, господине уредниче, није лепо вређати нас и клеветати, као што је то учињено на споменутом месту у Учитељу. Али ипак ми нећемо да полемишемо с писцем увреда и клевета, а нећемо ни да тужимо суду тога човека, о коме смо имали добро мишљење и у свакој прилици га истицали. Нека му за овај испад његов, свакако довољно непромишљен, суди његова савест. , |

А ви, господине уредниче, примите изразе нашог поштовања. У исто време молимо вас пуштајте и даље против нас грдње, увреде и клевете у лист, кад вам то чини задовољство.

23. марта. 1907. год. Љуб. М. Протић

у Београду. Влад. М. Стојановић

: Пуштамо у лист ову реч гл. Љ. М. Протића и Вл. Д. Стојановића и по дужности и по начелу којега смо се увек држали: да треба, саслушати и другу страну — али се ограђујемо од последње напомене г. г. потписника јер нама нити је тај чланак чинио задовољство ни незадовољство, већ је пуштен у лист као рад који је читан п претресан на збору Београдског Учитељског Друштва п кога је оно примило и спровело Главном Одбору ради штампања у „Учитељу“, држећи да за њ носи пуну одговорност писац. 5