Учитељ

БЕЛЕШКЕ

Поводом првог чланна. — На првом месту у овој свесци „Учитеља“ штампан је чланак г. Мил. Михаиловића учит. из Шапца: „Одузимање права учитељских“ од кога морамо да се оградимо. У томе чланку без икакве потребе по саму ствар која се расправља унесене су два нетачна мишљења: прво о данашњем министру просвете: да није толико познат као велики пријатељ учитеља а друго о пређ. Мин. просвете г. ЈБ. Давидовићу, да он није имао довољно времена да све одредбе данашњег закона процени и преконтролише тежње п намере оних који су се поправци учит. стања опирали и т.д.

Ни једно ни друго тврђење пишчево не стоји и ми се од тог мишљења. ограђујемо.

Велика Дидактика. — Капитално дело славног словенског педагога Јана Амоса Коменског Рздакшка Мапа превео је проф. г. Јов. Миодраговић и намертва га ускоро издати. Неки одељци су тог превода штампани у Проев. Гласнику а у минулој свесци „Учитеља“ г. Миодраговић је штампао биографију Коменскога, која би имала доћи уз тај превод.

Родитељима. — „Привредно Одељење“ Београдске Тргов. Омладине, треба десет младића за пзучавање све врсте модерног прерађивања меса у Прагу (Ческа). Ови младићи морају бити: ваљани, здрави и добро развијени, најмање 185 с. м. високи, да нису млађи од 14 нити пак старији од 16 година. Овај је занат сјајан, тим пре, што је Србија на прелому прекида уговора са Аустријом, у коме ће се случају велике“ количине прерађеног меса из Србије извозити. Родитељи који желе среће и добра својој деци, нека се што пре, за даља упуства обрате „Привредном Одељењу“ нли месном учитељу — свештенику.

Утемвљач Учит. Удружења. — Г. Петар и г-ђа Василија Стојановић, учитељи пз ЖЖаркова, у место трогодишњег парастоса на дан 11. фебруара т. г., уписали су. за члана утемељача „Учит. Удружења“, свога почившег брата — девера —– Благоја Стојановића, бившег шефа депоа марака у Београду.

Једно решење Држ. Савета. — Претппсом г. Министра просвете пи црквених послова од 1. августа 1904. године, ПБр. 7467., постављени ву — стечајем — за учитеље у Шапцу Димитрије и Софија Момчиловић, учитељи у Дубровици;

Претписом од 6. новембра 1906. год. ПБр. 17187. п 17189. премештени су и г. Момчиловић и г-ђа Момчиловићка, за учитеље у Мајуру — преграђу Шапца — локалним распоредом.

С овим локалним премештајем п г. Момчиловић и г-ђа му, нису били задовољни, па су зато тражили од г. министра решење о томе: на осневу којега их је закона преместио у Мајур, кад су они стечајем добили Шабац.

Г. Министар им је од 31. децембра 1906 год. падао решење по овој њиховој молби и одбио их од тражења да се врате у Шабац.