Учитељ

652

тељским платама па се ево и сада приликом овог превода на данашњи закон понова обрачунавају. Сме ли сеи може ли се дозволити да се једне исте године службе два пута обрачунавају. Приликом првога превода са класа на нови закон о учитељским платама, овај је наставник, за рад у свима тим годинама, примио једном, законом одређену награду, кад је | место 600 дин. плате добио 800 дин; — па и сада, приликом овог превода на данашњи закон за то исто време и за тај исти _ рад њему се даје награда од 750 дин. Је ли то по закону и по | правди, да се за један рад две награде даду» Или можда надлежни сматрају да први превод не вреди. Када је тај први. провод извршен на основу ондашњег закона (члан 9. тач. 6. зак. о учит. платама) — као једине правне основе, и, када је такав превод извршен од стране највеће просветне власти као надлежне за то: онда ко може бити да тај превод не уважи, да му се не покори» Како и на основу чега је могао бити тај први превод поништен — да је те прве године службе морао обухватити и за повишице обрачунати данашњи превод на нове плате >

Нема тога законског основа по коме је се тако шта могло учинити. Извршени превод са класа на нове плате — сматра се као закон и он се не може поништити — али је ипак то учињено, јер се није знало ништа боље, ништа паметније учинити. | |

Требало је само једном одступити од правога пута — па да се оде тамо где се можда ни мислило није. Требало је само једном напустити прави смисао закона па да разна тумачења донесу такве закључке, који румен стида на образ нагони. Требало је што реко Његош, једном само да се клизне а за грехом грех се ваља. И заиста. Бројати године службе за поједине повишице од почетка службовања противно члану 33. закона; вршити превод овог наставника на ЈУ-ту повишицу — прескакати трећу повишицу; — рачунати му као да је он службу отпочео са почетном платом данашњег закона.