Учитељ

653

од 800 дин; — док је отпочео своју учитељску службу са платом од 600 дин; примењивати данашњи закон о народним школама у оно време када он ни постојао није, у време од пре 20 година, а поништавати оне законе који су тада у важности били; раније извршен превод овог наставника са класа на сталне плате сматрати за неважећи, а Устав и Законе сматрати да непостоје; — зар све то није грех»!!! Зар све то јасно не показује, да извршени превод овог наставника не одговара закону, а дата плата да не одговара раду џи заслугама овог наставника 2!!!

Али камо да је само то>

Овај и овакав превод овога наставника јесте нож, који сече са две стране. Једном страном сече по школском закону и Земаљском Уставу, а другом страном сече по угледу учитељском, по његовом идеалном раду, по његовом одушевљењу за све што је његовом народу од потребе и од користи. Тешке су ране и једне и друге стране, али за нас учитеље, ране ове друге стране далеко су и теже и опасније. Њима је правим учитељима убијена и последња воља и одушевљење за рад. има је учитељима убијена и последња нада на ма какво признање њиховог идеалног пожртвовања за идеју и напредак свог народа. Њима је целом учитељству убијен углед правих и истинских раденика па сведен на ниво

__обичних шпекуланата и готована, који се, за свој опстанак

у животу, за свој углед у друштву не руководе једино својим радом но као сваки паразити гледају да их време и прилике на површину извуку и за живот снаге им даду. Њима је убијено начело рада, а истакнуто начело нерада. Ах, страшна јава заиста!

Или, зар то није истицање нерада, када се овом наставнику дачас рачунају на награду и повишицу оних 11 година службе, које му у своје време нису могле бити рачунате2 Зар то није истицање и награђивање нерада, када се овом наставнику данас даје награда и повишица за онај