Учитељ

700

чању нашега професора Зечевића, и да опширном титулом обухватим све госте“ „Светли Господару! Пресветли Владико! п сви свога чина и звања предостојни!“ тако би то требало рећи, али овде нема ни Светлости ни Преосвештенства... а међу предостојнима својих чинова и звања има и општинских пандура. А ти су људи, по грдној невољи, добили то звање као пропали трговци. Слаба утеха била би са њих што су такве службе предостојни.

Спремање лекција п држање часова дође ми сада тако мио и лак посао, да сам пожелео још толики посао у школи, само да ме мимопђе ова изненадна напаст. Место својих ученика на које сам навикао, имаћу пред собом разноврсну публику расположену ва све друго на забави, само не за беседу.

Сутрадан отпочнем рад. Тема је из историје: Живот стариг Словена у заједници. Прикупим све књиге што сам их могао набавити, п станем састављати беседу, тј. преписивати и кршти лику на,опуту. После пет дана беседа гогова и преписана. Сав тај конгломерат прошарам, овде онде, једнаким речима у свих Словена“ позајмљеним из Јагићеве Историје Књижевности. Тешпо сам се да ће ми беседа бити научна, јер сам је израдио по најбољим ауторима.

С таквим уверењем дођем у наше обично друштво. даинтересовани одборници запиткују за беседу, а ја поносно одговарам да је готова. Отвори се разговор о беседама, и један од најинтелигентнијих старијих трговаца, који је прочитао био све наше важније писце од Доситија до Љ. Ненадовића, исприча нам како је пре неколико година један судски чиновник беседио 9 дарвт. низму. Публика га је донекле слушала са све мањим интересовањем, док није пред крај беседе отпочела јако жагорити. Беседник виде да је ефекат изгубљен, па се досети и заврши ОВОРТУ- ом ко да пропусти ову „свечану прилику, и да не узвикне, живела његова светлост, Књаз Михаило)“ бЕ

— Живео: Живео! Живео! захорп се од публике, и беседник би бурно поздрављен. |

Смеју се слуштаоци разним невољама младих беседника, али мене је оставио смех, па слушам све ове приговоре с усрдним молитвама за покој душама умрлих, а за здравље и победу ЖИВИХ сапутника. Један од млађих трговаца није давао тим беседама баш никакву цену,

— Не знам, вели, што се муче и преписују: Што не понесу књигу па да нам из ње читају... Ето, лане господин (. преписао