Учитељ

701

из календара „Орла“ чланак о белилу. П вп то зовете беседе!... Знамо ми те ваше, професорске беседе!...

Да је какав мађионичар изнео пред ове слушаоце најскривеније моје мисли, не би ме тако ранио, као овај немплостиви човек. Сад сам био начисто с мојом беседом: она ће пред овим људима бити предмет подсмеха и пошалица на мој рачун, док ме ко у скоро не одмени...

Срдит на моје видовите критичаре дођем кући, проклињући ову службу, која ми донесе толики немир. Сав гњев излијем на Перуна и све његове богове и богиње; порушим њих п еву словенску заједницу... и ако сам осећао да ћу то своје безбожничко дело скупо платити. Још недељу дана до Цвети, а друго, оригинална беседа није ни започета. Којом књигом да се послужим, а да се то не дозна» О чем да говорим“ Тај дан прође а ја не узех пера. Беше ме, спопала идиосинкрасија од писања и ја се спремим да откажем говор. Навешћу одборницима прави узрок: не умем да саставим беседу по њихову укусу; нисам се, на по: слетку, за ту дужност ни' спремао, па крај!

Из ове моје велике невоље избави ме Змај. Долете у „Оташбини“ са својом песмом Мач и перо: |

Умукао гром топова, занемеле убојнице:; По гробови" трави ниче, Мач је лего'у корице...

и даде ми идеју о новом оружју — о школи п о њезиној улози у великој културној борби између народа. Сви писци које сам "до тада прочио био појурише ми у помоћ, али као сви свеци ономе што се пео на коња. Из овога хаоса од полптике, поезије, философије и историје требало је створити неку злеуду целину, како се то вели — органску. Овај посао чини ми се као некакав завршни рачун о свем што сам прочитао, осетио и запамтио. Писао сам с таквим напорима и стаквом грозничавом журбом, да би ми лекар с места предупредио ову врсту самоубиства, само да је знао. Али ја сам био сам у својој соби. Књиге сам све склонпо, као да су све кужне ! У њи нисам смеб погледати, ни по коју цену. Чинило ми се да је ту негде око "мене мој сатански критичар, и само чека да се машим књиге, па да ми пакосно подвикне : „Знамо ми те ваше беседе!...“ Дању сам се разгаљивао у школииу друштву, али су ми ноћи биле, као да сам их проводио у очара-