Учитељ

709

ном п озлоглашеном замку, препуном аветиња п костура, звекета оружја п јаука мученика. ђ

У очи Цвети беседа је била преписана. Пог ледам. дело руку својих, које ме је толико намучило. Био сам прилично огуглао, да не наступише пове муке: читање беседе свршиће се за десет минута, и ако је износила преко два табака ! Морам се држати савета старијега колеге, који је и беседио и глумовао у своје ђачко доба; као професор управљао позориштем од дилетаната, п био ми пдеал у свима пословима ове врсте. Треба, дакле читати развлачећи, често подизати главу и гледати у публику, али само у једну тачку. Добро је пмати цвикер, па га чешће скидати пи рупцем отирати. Глас треба подизати п спуштати да би се значајнија места што јаче истакла. Што чешће сркутање воде такође продужава беседу. И одиста, тако чинећи сам у својој соби, удвојим беседу и поверујем себи да ће тако бити и пред публиком.

На сам дан мојега ступања у бојни ред обиђем и своје по- | приште. Прегледам салу, седишта, место за овој етб..еве ће бити у реду, јер се одбор о томе стара. „Како би а предложим одбориицима да одложимо забаву за Ускрс Довече ће сав народ бити по улицама: народни је празник. Један део трошкова поднеб бих и ја... ! |

— Какво одлагање! Ова ће забава бити као мало која, увеРАЈЕ ме одборници.

Улицом срећем познанике, и хитам да их обиђем. Али они сматрају за дужност да ме зауставе, п да ми унапред честитају.

— Баш ћу вечерас доћи да вас чујем, јер пначе ја не идем на забаве... ~

Како бих им радо одговорио : „О добри људи! Зашто изневеравате своја начела2 Останите и вечерас код куће!“ Али место пстините речи морам да их дочекам с осмехом: „Изволте, биће ми особито мило !“ ;

Није ми се свидело и што је овако леп дан. Ружно време спречило би многима долазак, те би пред малобројном публиком било п мање стида. Као за пакост вече необично лепо. Сунце. зашло за Овчар планину. Тихо се спушта ноћ. Али ове природне.

лепоте не привлаче ме сада. Ходам кроз улпце и мешам 66 са

светом, као да ће мп овај метеж дати снаге и слободе за мој вечерашшњи мегдан. Пред гостпоницом, где се приређује забава, већ свира циганска капела; домови осветљени, на тржишту букћу ватре од луча, п падају мирис од катрана. Деца јуре улицама и бацају