Учитељ

854

А имао сам тада дивног фамулуза! Изненадићете се кад вам кажем да је то била једна ћопава девојка око својих 40 година. Ишла је вечито боса са цигаром у устима.

Била је фамулуз и код мога претходника.

Сећам се како сам се изненадио кад сам први пут дошао у ту школу и затекао њу где седи босонога на прагу и пуши.

— Која си ти море» упитах Је 6

— Ја сам алемијаз — одговори она рапавим гласом, а говорила је крупно као мушко.

== Од куд ти да будеш фамулуз — запитах је зачуђен.

— Па ето, у буџету је мала плата одређена, па неће нико да служи... а и не плаћају... па Васиљ рече мени: прими се, вели, ти Милева док не нађемо другог.

— „Господе зар и то може бити!“ помислих. Али доцније видех да у сеоској школи свашта може бити. |

Милева обично седи у ходнику и пева нешто ко уз гусле.

Тада се певаше оно: — „Омера вода занела“, а она заокупи па једнако то зундори. Неки пут се заборави да је у школи, па тек дрекне рапавим гласом колико игда може: — „Омера вода занела“.

Ђаци прсну у смех, а ја отшкринем врата и викнем:

— Што се дереш к'о да си у шумиг2

— Питаш ти мене нешто2

— Не питам ја тебе ништа, него ти кажем да се не дерене

Она се поклони па ућути. После направи цигару па само пушта димове кроз нос и нешто сама говори.

Кад погледах на ову запуштену школу, у којој ништа како треба није, обузме ме љутња. Све моје лепе мисли о народу у његовом суверенитету некако се помуте. Некако ја и сувише осећам тај суверенитет на својој кожи, која се у хладној школи јежи од Зиме; опажам га и у оним разбијеним окнима, кроз која ветар тужно | завија и у свима оним незгодама и недаћама, које сеоска школа обилато пружа души учитељској. (Теши ме само то, што је пре и горе било, те је ово ипак боље).

Сеоска школа, радионица душа дечијих, сд које и друштво и држава све ишчекују, која је темељ демократије и будућности. њене, — каква је бедна и запуштена, исто као што је и учитељ њен занемаран од сваког!

А претходник мој беше жустар млад човек, који књигу живота још не беше ни отпочео читати.

Хтео је грешник све ово у ред да доведе, да све буде лепше, друкчије, светлије, Почео је то и да тражи, да протествује, да тужи.

Сиромах! Једно му вече бану општински пандур у школу,

— Госпон учо, рек'о председник сутра рано с мотиком да идеш на кулук у Драјковац, као безвонац.

Друго јутро позваше га рано у суд и казнише 924 сата што није био на састанку. -

Трећег дана одредише га на стражу.