Учитељ

908

потребама не чекају дванаести час, као прибогу ми, већ подижу више школа него се јави деце за школу. Тако сада основне школе посећује 669.167 деце, што чини 9бој) од укупног броја деце школског узраста, а школа има толико да би могле примити одмах 801.805 деце. Само последњих година подигнуто Је школа за 19.564 детета. Кад се овим подацима дода још и то, да у Лондону долази просечно на једног учитеља свега 43 ученика, и да број учитеља и учите-. љица износи преко 20.000, онда се тек може створити права слика о многобројности основних школа. Трошкови на основне школе износе око 150 милијуна динара, од чега на терет министарства просвете падају свега две петине од ове суме а остале три петине подмирује сама општина. Ученици добијају бесплатно · сав писаћи и цртаћи прибор. („Русск. Школа“).

ж

Школа за ненормалну и болесну децу у Француској. — Просветне власти у Француској расправљају питање о образовању и васпитању болесне, слабе п у опште ненормалне деце, чији се број у Француској попео преко 50.000, а кад се узме да поред тога има исто толико и глуве, слепе деце, идиота, епилепти“ чара, хистеричне, шлогиране и на све могуће друге начине дегенерисане деце, онда се види да је тај број ове несрећне деце одиста огроман и да збиља хумани осећаји захтевају да им се њихова горка и чемерна судоина васколико олакша. У Француској се иде за тим, да се за сваку врсту ове дегенерисане деце отворе нарочите школе, где би радили нарочито специјалисани учитељи. Сем тога учитељима ће бити придодани и лекари, који ће испитивати чисто фи- 5 зиолошке узроке, од којих деца постају расејана и лена. ;

»

Коигрес слепаца. — Децембра прошле године био је у Риму конгрес слепаца. Један од учасника, слепац Белети говорио је о „слепим учитељима за клавир“. Поводом ове расправе донета је и резолуција, да се у случајевима неизлечљиве слепоће ваља старати о томе, да се, што је само могућно. савршеније _ развије слух и чуло пипања, и то не само помоћу општег физичког развића већ и путем за ову сврху потребног вежбања. Упоредо с тим ваља код слепих развијати њихове интелектуалне способности и нарочито обраћати пажњу на музикалне наклоности, јер музика има огромна утицаја на васпитање душе и естетачног осећања. Ради овога ваља се постарати за припремно музичко образовање, ваља отворити школе клавира а тако исто и за теорију музике. У свези. са конгресом била је приређена у римском акваријуму нзложба радова слепаца, коју је посетила маса публике. Професор Романволи, слеп од рођења говорио је | о практичном васпитању слепих.и о педагошким методима у томе васпитању.

65 3

Исправка. — У последњој свесци „учитеља“, а у чланку „На који ће се начин најбрже ширити писменост у масу народа“ од М. Рабреновића учитеља, погрешком слагачевом на крају одељка „ширење писмености преко редовних ученика осн. школа“ пзостављено је оно што је најглавније. Стога се моле читаоци да то допуне. Тај додатак гласи: |

(С тога је преко потребно данашњи програм што пре изменути, и удесити га тако, да одговара како ученичком психичком развитку, тако и потреби нашег народа, Данашњи програм највише је претрпан н. грађом из: историје, земљо-