Учитељ

920

Не, нећемо да се жалимо на судбу, јер је она општа. Умиру цареви и краљеви, умиру силни и нејаки, сви су они пред смрћу једнаки. Али тешимо се тиме што има нешто што не може умрети, што вечно живи. Умире само тело које је од земље и створено, а вечно живи успомена и добра дела.

Утеши се ожалошћена породице, јер је покојни Алекса оставио за собом пуно лепих и светлих дела, пуно лепих успомена, које ће вечито живети.

Драги друже Алекса!

Ево мене да се у име Шабачког Учитељског Друштва, Окружне Пољопривредне Подружине и у име Земљорадничке Задруге којима си ти тако одано служио, опростим с тобом. Збогом драги наш друже Алекса! Путуј у светле небеске дворане. Горе ћеш наићи на признање свога посла и труда, на руку утехе и захвалности. Учитељу је награда и признање на небесима.

Бог да ти душу прости!

Нека ти је лака земља, коју си жарко љубио!

Жив. 0. Крстић.

|