Учитељ

ЖЕ ен ПИ

Ко је у стању описати слику наших невоља» Зар се могу патње учитељске испричати а борба нашег живота упоредити још с чијом>

Истрошен заморним и напрегнутим радом, потиснут теретом толиких брига и недаћа, изложен толиким ударима борбе животне, болећив за срећом и напретком свога рода и племена, заносан и предан своме позиву, учитељ српски не може бити дуга века. Он се мора сломити, срушити пре времена. Он ретко може дочекати, да у миру и спокојству проведе своје последње дане, да ужива- у старости плодове својих трудова и напора из младости.

Покојни Алекса рођен је у братској нам Црној Гори. Родитељи су га донели овамо од 2 године. Основну школу и 2 разреда реалке свршио је у Лозници. Даље школовање продужио је у Шапцу и Београду где је свршио Учитељску Школу пре 17 година. И ако је био сиромах и борио се у школи са оскудицом, ипак је увек био весео и расположен те је најмилијом српском свирком — гуслама врло често веселио своје другове и околину. Његова веселост казиваше нама — његовим друговима да у његовим прсима бије срце добра човека. Он је доживео 16 годину часне беспрекорне учитељске службе.

Поред рада у школи покојни Алекса до пре 2 месеца неуморно је радио са особитом енергијом, заузимљивошћу, трудом, вољом и истрајношћу и на другим културним установама и то: у добрићској Земљорадничкој Задрузи као њен председник, у Шабачком Учитељском Друштву као потпредседник и у Окружној Пољопривред. Подружини као члан управног одбора. Све ове послове он је отправљао поред школске дужности све дотле, док га тешка бољка не свали у постељу из које се више и не диже.

Ти, Алекса, остаљаш стара оца у данима кад му је твоја рука и помоћ најпотребнија. Остављаш супругу своју, браћу сестре и другове своје. Остављаш чедо своје које у теби губи негу и милошту своју. Шеснаест генерација Српчади извео си на пут истине. Стотине Српчића спремио си за живот, а ето црна судбина не даде ти да своје рођено чедо на пут изведеш. Зар је судба тако милостива према теби»

919.