Учитељ

+ Алекса Р. Вуксановић

учитељ у Добрићу (срез поцерски, окр. подрински) рођен 1871. год. умро 1907. године.

Угасио се живот једнога од наших другова који је држао високо уздигнуту учитељску заставу пуних 16.5 година. Угасио сд живот човека, који је поред рада у школи неуморно радио у Земљорадничкој Задрузи, Окр. Пољопривредној Подружини и Шабачком Учитељском Друштву. Умро је човек који је целим својим животом давао пример млађим друговима, како се предано служи Отаџбини и народу. Умро је добар друг, нежан супруг и отац Алекса Вуксановић учитељ у поцерском Добрићу на дан 22. маја ове године а сахрањен је у граду Шапцу 93. маја исте године уз велико учешће шабачког грађанства, учитеља-ца из Шапца и околине, чланова Окружне

·Пољ. Подружине и чланова Земљорадничке Задруге у Добрићу.

Са поч. Алексом опростио се пред црквом у име Шабачког Учитељског Друштва, у име Окружне Пољопр. Дружине и у име Земљорадничке Задруге писац овог некролога овим говором:

Ожалошћена породице, уцвељени рођаци пи. другови!

Станимо мало пред овим мртвим телом, пред жртвом напорнога учитељскога рада,. пред плодом загушљиве учионице, њенога. зноја и прашине, њезине тескобе и низине, њезиних тајни и њезина живота! Пред нама је слика пада у силној борби часна и мучна рада! Пред нама је тело човека, који је много давао а мало узимао. Пред нама је тело патника-учитеља! Занемела су ледена уста нашег друга Алексе за навек. Утрнула су његова осећања. Утишао се његов. дах. Он је одвојен од нас далеко. Он је сада сасвим у другом животу, у другом свету.

О несрећна судбино учитељска! Докле ћеш ударати тако немилосрдно својим звекиром по плећима нашим» Али приберимо се за часак. Стегнимо срце за непрежаљеним другом нашим. Саберимо у мислима све прилике наше у којима се налазимо. Размислимо о свему што се у нама и око нас збива — па ћемо видети, да је ово један природан догађај. Ово је судбина свих нас.