Учитељ

864 |

Постанак ове наше школе изазвала је велика потреба, коју ваља и подмирити, а то је наш задатак. |

Допустите ми да ову потребу о заснивању ове школе мало јаче истакнем и нагласим.

У почетку ХТХ, сад већ прошлог, века беше пустош, јад и чемер на све стране у овој лепој земљи нашој. На. све стране лила се и врела крв сиротиње српске, над којом је господарио вековни непријатељ племена српског. На дому, на путу гинуо је Србин. Падале су главе и старих и нејаких. То је било онда, кад је и сунце плакало над овом земљом, гледајући шта све трпи и због чега страда народ. српски.

И дигоше се велики претци наши. На оружје против страшног непријатеља устаде и велико и мало...

Борба је била ужасна... Потоцима је крви проливено.

Из проливене крви никла је слобода. Али слободан не може бити и онај који је непросвећен. Тако су мислили и наши стари, па су зато и настали да у земљи, тек од Турака ослобођеној, подигну што више школа, да би се. што пре и што више народ просветио. јер „пре 1804. год.. | ни у сто села није било по једне школе“. ;

У ово прво време старало се да се у школи просвећују само мушкарци, а не и женскиње, за које се свакако рачунало да ће моћи вршити своје дужности, и ако не буде учило школу.

Први пут 1844. године службено је у нас истакнут захтев да треба и женскиње да иде у школу. У школском закону. каже се да ће девојке по селима походити школу заједно с мушкарцима, али, чим наврше десет година од рођења, престаће да иду у школу.

Тек 1857. године наређено је да се отварају нарочите женске школе, где год је могућно да се девојчице уче одвојено од мушкараца, „да би се јаче утицало на васпитање према њиховом позиву“.

И да се хтело у прво време у новој држави српској“ да школује женскиње, то би морали радити учитељи, јер учитељица није било. Прве учитељице почела је да даје Виша Женска Школа, која је отворена тек 21. септембра 1863. год. и то са двоструким задатком: 1. да даје више. "женско образовање оним девојчицама, које сврше основну