Учитељ

99

да се то емпиричко знање групише, згусне и уреди образовањем појмова. -

То је првенствено интелектуалан рад, али тај интелектуалан рад не сме искључивати и једновремену појаву емодионалних елемената. Проучавањем појединих одношаја из друштвеног живота ваља да иде упоредо и етичко процењивање, исказано осећањем одобравања или неодобравања, тога одношаја. Тако исто, образовањем појмова из множине представа тих одношаја не стапају се само заједничке им ознаке, већ се сливају и појединачна оссћања, којим смо процењивали поједине одношаје. Тај слив осе. ћања и чини, те морални појмови нису само хладне, логичне творевине, већ унутрашњи императиви за будуће поступање наше. -

Према овој анализи процеса образовања савести, за

практично поступање учитељево био би овај пут: а) да ученику пружи конкретно знање о друштвеном

животу, знање што разноврснијих друштвених одношаја;

6) да из тог знања изазове етичко процењивање осећањем ; |

в) да групише те одношаје те образује појмове, који ће сачињавати позније морално убеђење учениково; и

г) да сливањем појединих осећања образује савест његову.

Успешно извођење тачке а. и в. гарантује нам знање онога, што је морално; у исто време је претпоставка за извођење онога, што је поменуто под тач. 6. и г. Само знање етичко може се образовати пак и без једновременог обрађивања моралног осећања. Тада се зна, шта је мо: рално, али се то знање не примењује; не врши се, декле, оно, што је морално. То је она народна: „И ђаво. зна, шта је добро, али неће тако да ради“. Морално знање са емо-

цијом пак јесте од праве етичке вредности, јер се оном