Учитељ

130

ција и, 3. паучити изговарати те комбинације. Да видимо сад, како је могуће и како треба научити децу тим радњама. У

Почећемо од краја, јер у томе крају сви полажемо саму суштину посла, почећемо од питања, како ће се деца научити да изговарају гласове,-који су означени словима. Но пре тога да утврдимо, шта се овде разуме под речи „изговорити гласове,“ чиме морамо у даном случају учити децу. То питање, питање без сумње најважније, изгледа не порађа сумњу. Одговор на Њ. из гледа, веома јасан: изговорити при читању гласове — значи спо_јити гласове, изговорити их укупно, и онда се задаћа обучавања на првом ступњу пи састоји у томе открити тајпу спајања гласова, а затим на другом степену вежбати у том спајању. Такво решење питања, као што смо видели, послужило је као основа већине расматраних метода. Но проникните у то решење, и биће вам јасно, да смо ми у главноме употребили само пов термин за означавање радње, коју расматрамо, само смо заменили један пзраз другим, предмет од тога није постао јаснији већ пре нејаснији. У самој стварп, у суштини је никло исто пптање: „шта значи спајати гласове“ Одговарајући на то питање, створили смо теорију спајања гласова — теорију већим делом, увијену и заплетену, која на крају крајева омета правилно решењо питања. Међутим то је решење, по моме мишљењу, врло просто. Изговараши гласове речи, која се чита, значи говорити. Читање је репродуковање усмене речи, јесте иста реч, само репродукована по словима, а отуда и читати, т. ј. спајати, изговарати гласове при читању — значи говорити, говорити словима означене речи. Следствено, обучавајући читању, пре свега морамо децу научити, при погледу слова, изговарати гласове онако, како се они изговарају у говору, морамо их научити да говоре, да репродукују реч по словима. Нека та реч буде у почетку спора, дуга, нека она захтева сећања, мишљења, размишљања, што је и неизбежно при образовању сваке навике, но нека и ми п деца знају, чему се треба научити.

Но зазнто се деца морају учити говорити; — пошто она долазе у школу и умеју говорити, пошто савршено слободно пзговарају оно, што улази у круг њиховог говора. То је несумњиво, да су деца у стању да изговарају у ошште све речи и све гла совне комбинације у нашем говору. У томе погледу има изузетака, то су деца са муцајућим и врекајућим говором; то тп пзузетци не могу да измене опште правило. А кад је тако, кад деца,