Учитељ

196

спитног циља. Етика је дакле помоћна наука педагогици, а друга је психологија. За остварење васпитног циља у васпитанику употребљује педагогика многострука средства. Каква треба да су та средства да би сигурније дејствовала, да би најтачније одговарала функцијама, законима и моћима човечје душе која је пак главни објекат свега васпитног радаг С погледом на испитивање васпитних средстава мора педагогика стајати потпуно земљишту психологије.

Тако видимо научну педагогику као примењену етику и психологију. Она није фундаментарна наука, већ примењена философска дисциплина; она је етика у одређивању васпитног циља, а психологија по науци о методама.

Ми смо до сад, како нам казује научно испитивање човечјег унутрашњег света, изнели однос педагогике према етици и психологији у главним моментима; остаје нам још као главни задатак да изнесемо многоструко разгранате конце помоћу којих педагогика стоји у вези са својим основним наукама.

| Педагогика као примењена етика.

Појам је педагогике као и појам философије један од оних који се према различним гледиштима различно и одређују. То потврђује један поглед у историју педагогике. Педагогика с погледом на две њезине основне науке важи за нас као наука, и то наука о васпитању. Како би се она иначе са сигурношћу могла надати решењу свога високог задатка у културном животу човечанства, кад не би била конгломерат искустава, појмова и императива; кад њено познавање — знање не би могло дати унутрашње јединство и потребну заједницу у строгој форми системе. Управо васпитању, овој великој целини разгранатог и сложеног рада, мора се, као једва каквој другој опсежној радњи према њезиним замашним последицама, узети за основ потпуно по плану уређено јединство сигурних знања, један целисходно рашчлањен организам појмова, који зависи од једнога највишег принципа као своје душе која га оживљава. Ово највише начело јесте васпитни циљ којем су сви остали

циљеви који се јављају у васпитању и сва васпитна сред-