Учитељ

197

ства подређени у строго систематичној поступности. Тако се зграда научне педагогике подиже из једноставне везе система циљева и системе средстава. Само под овом прет· поставком може се педагогика са увек свежом снагом предати раду за остварење свога узвишеног циља.

Да би се могао поставити овај највиши васпитни циљ, педагогика се мора ослонити на етику. Историја педагогике излаже нам велики број васпитних циљева, али су ови више мање субјективно-индивидуалне природе, а осим тога у историјској педагогици нема сигурног становишта са којег бисмо могли размотрити вредност тих васпитних принципа. Ову чврсту потпорну тачку даје етика, она је једино пресудна при одређивању и правдању васпитног принципа.

Ну настаје питање: на којој се етици треба педагогика треба да оснива» Историја философије износи нам најразличније врсте моралне системе. Овде ћемо изнети два начела у обради етике. Једно се начело налази у императивној а друго је у дескриптивној етици. Док прва поставља строге норме за човечју вољу и рад, дотле друга описује какви су људи а не какви треба да буду. Ова се етика карактерише речима Зртогаз-а у његовој етици: „Ја ћу само говорити о људским страстима као о линијама, површинама и телима“ или у изреци једнога француског философа: „Ја стојим пред својим објектом као природњак пред метаморфозом каквога инсекта.“ Друго начело влада у ригористичкој и еудемонистичкој етици. Ригористичка етика разјашњује пажњу за срећом у хетерономији, а еудемонстичка гледа у срећи искључиви мотив за морални рад. Еудемонстичкој етици припадају особито савремени философски правци: позитивизам и еволуционизам.

За нас је потпуно јасно да педагогика мора имати у себи један идеални циљ ради што је могуће већег облагорођавања младежи. Све еудемонистичке моралне системе искључене су једном за свагда као основи педагошког учења о циљу. О вредносги ових моралних система ево шта вели проф д-р Нетап: „Позитивистички и еволуционистички идеал живота покривен је страшном таштином ; цео човечји рад бива због прорачунате користи и штете, уживања, 3адовољства и бола, садашњости и будућности, али о херојској душевности, о самопожртвовању за оно што је нај-