Учитељ

235

па се похватају у рвање, а Маша их храбри: „О мани тићу сиви!“ Маша полаже на сабљу и пушку, а Лала књигу и перо, п сваки по свом васпитавају децу. Какав учитељ, онакви и ђаци. Надзорник их упућује да се друже, „јер многе руке кућу граде.“ „Србији треба и једно и друго.“

Без наде. У једној школи нашли су се учитељ — Угљеша и госпођица Кивана, од 50 година — баба — Жвизда. И један

п други су без наде. Угљешу је напустила жена, учитељица, кћи неке београдске праље, што није пристала да муж прима њену плату, а Живана је изгубила сваку наду ва удају. Угљеша је пијаница а Живана-Квизда осорљива п потрже револвер на управитеља, што покушава да јој одузме трећу собицу, где она држи њене коке ш пилиће. Фамулуз посредује за мир. Угљеша тужи Живану министру, ревизор ислеђује и измири их. Олика верна, али неписцрпна и подвојита. Јер приповетка почиње за неслогом учитеља, а савршује за тим како Угљеша не може да се излечи од пијанства, јер му је и отап уз казан скончао. Међутим, нестога међу учитељима тражи да се о њој више студира и пише. То је појава, за коју је требала да дође засебна и најразређенија слика, а један школски надзорник могао је имати и сувише материјала за њу. Није само коке ч пилићи, већ само једна иверка, с дрвљаника или намрштен поглед довољни су понекад да прекину сваку дружбу и слогу међу учитељима. Јер они нису криви што им права па удобности никаквим правилима нису прецизирана. Закон је обухватио све то у две-три речи: „Учитељи имају стан и огрев,“ Али баш у том стану и огреву има пуно ситница, које чине да учитељу преседа сваки ручак и вечера, сваки одмори спокојство.

Весело срце кудељу преде. Овде писац чини једно упоређење, између учитеља, коме је жена учитељица, и учитеља, коме је жена неучитељица — трговачка кћи. Овамо налази учитеља дужна, „прашљиво огледало“, кревет покривен „похабаним фабричким ћебетом“, „патос прљав п покривен блатом и прашином.“ А. онамо налазимо учитеља имућнија и задовољнија, „који оре земљу, те не купује хлеб и поврће“ „храни краву, свиње и препродаје.“ А жена „сама готови јело, чисти кућу, пере рубље, шије деци, соба јој чиста п пуна разних тканина итд.“ Ови обоје раде и не оскудевају, а они обоје раде и оскудевају! Није могућно да баба Стојна учптељици узима плату за услугу и опет оставила „прашљиво огледало“ нити пак учитељка — трговачка кћи пре-

1056