Учитељ

190

у научној култури, подређујући јој у неколико учешће у државним пословима. У томе је главни задатак човеков, за који наравно нису сви у једнакој мери позвани. Са тог гледишта, ропство је морална установа, јер се њиме многима опредељује њихово право место, које им је сама природа наменила, где је дакле више потребна телесна снага но интелигенција.

Римљани су ученици Грка, али ни налик на учитеља. Код њих се културно гледиште прометнуло у светску владавину, што значи толико исто, колико и одржати ред и мир на земноме шару. Је ли онда чудо, што науке и уметности беху доста занемарене, а војничка се моћ и правне науке развили до виртуозности. У римском се праву огледа највећа интелектуалност тадашњег времена. Оно је због своје опште важности имало снажни утицај на све културне народе, све до наших дана.

Код Француза се мисао о светској владавини од времена Лудвика ХЈУ прометнула у идеју цивилизације. Цивилизацијом се пре свега зове префињавање живота и форме дружења, обрађивање наука и уметности, завођење социјалних поправака (од француске револуције).

У Енглеској се културно гледиште изметнуло у жељу за светском трговином и завлађивањем мора. У томе је величина Енглеске, то је највиши циљ и најсветији задатак Енглеза.

На немачком су земљишту културни принцип прихватили поједини философи, али не у каквој видној, практичној форми, него у виду техничке, естетичке и интелек- туалне културе (Фихте, Шелинг, Хегел). —

Сви заступници овога правца, који је нашао велики број присталица и у садашњости, истичу, како култура идејом вођена душевна радљивост — најчистије карактерише особеност човечије природе. Излазећи из оквира чул-

МОСТ И материјалности греди она идеалу, коме се поја-