Учитељ

258

цаја на читаоце, и то великога утицаја, јер и све остало што се прочита у раноме детињству, оставља неизгладљиве трагове кроз цели живот. По својој дугогодишњој дужности рецензента читао сам такве књиге, па сам се и сам, "нехотице, покаткад, маштом преносио у доба свога детињства и сећао се многога чега од онога што сам читао до девете године. Мали дечак, кога су родитељи отерали из куће па је живео у некој шуми, где је начинио себи неку колебу, и између осталога ишао у поље да прибави себи за храну житна зрна из јама пољских мишева и рчкова; два детета који су без питања чуном отишла на море па их ухватио некакви гусар; дете које су Цигани украли од године дана па га одгајили у јазбини из које није видело бела дана, па није ни знало шта је сунце и трава, и кад је први пут дисало ваздуха у слободи мислило је да је цвеће начињено вештачки. М тако даље. Све се то чува у сећању, све је то драгоцена успомена! Нисам био нимало вољан да своје првашње утиске поновним читањем тих дечјих приповедака испитам, јер сам страховао, и то с разлогом, да ти утисци и те успомене не буду немилосрдно разорене.

Кад се имају на уму таква факта морамо се замислити и притећи у помоћ сиротој малој деци, па или ћемо им дати лектиру бољу од ове којом се данас користе, или ћемо бити управљачи аутора који за њих пишу.

Имао сам, као што рекох, једно време задатак да читам те дечје књижице. Прочитао сам многе, и оно што сам о њима овде-онде писао послужиће ми и сад. Само што сад не могу сваку од тих књижица поново да наводим, нити

да указујем на недостатке сваке од њих посепце, тим пре,

што сам то већ једном чинио. Биће боље да овде изнесем опште закључке и опаске, које сам могао наћи пошто сам се непосредно упознао са савременом књижевношћу за мању децу. — За дивно чудо како је та књижевност не-