Учитељ

259

покретна, и како су њени недостатци најпростије рећи жилава живота! Ако се прочита например оно што је о њој Бељински писао, видеће се да је она још и данас она иста која и каква је била пре педесет и више година. Та њена непромењеност приморава ме да и нехотице поновим сад оно, што сам већ једном о њој писао, раније. И што сам се одлучио на то понављање, то је само с обзиром на корист која се може имати, бар како ја мислим, од тога. Мени се чини да савремени писци и приређивачи књига за мању децу лутају по некој помрчини, где се ни прст пред оком не види. М чини ми се, да ако им се пут мало осветли они можда неће лутати као сад. И што им о томе будемо више говорили биће све боље, мислим. Те наде појављују се стога, што су многи од тих аутора и приређивача, нема сумње, људи који одиста желе да учине неке користи. И ако се њихов труд махом претвара у бесплодну и празну доколицу, то бива више отуда што они просто не знају како се тај посао ради.

Да пређемо сад на саму ствар.

Да ли је свакоме дететету потребна књига у његову раном детињству > Ако дете у свом раном детињству живи што ближе природи, што даље од варошке прашине и вреве; ако су му родитељи и васпитачи образовани и паметни људи, који могу да му поклоне готово све своје време, разуме се онда му књига није потребна. Око њега је природа, васиона, у свој својој непосредној, простој лепоти, у свој својој бескрајној разноликости; дете има много шта да види, да посматра, да о многоме чему пита и да уједно добије одговор и паметно упућивање урођене му радозна. лости. Али дете из вароши, који већи део живота проводи између четири зида, покрај родитеља и васпитача, који су вечито у послу, вечито у некој журби, — то дете готово нема шта ни да посматра, нити има кога ко ће тим посма-

трањем и радозналошћу руководити. Да се то дете упозна 18%