Учитељ

297

другој половини 18 в. јавља се духовити педагог Ж. Ж. Русо, који "је у својим списима захтевао, да родитељи обрате већу пажњу на физичко васпитање. | |

У погледу физичког васпитања може нам данас као пример послужити Енглеска. У Енглеској су за сад уведене гимнастичке игре сличне грчким играма не само у основне, средње школе већ и на универзитете и ван школе. Е

И у Шведској данас се много цени физичко васпитање и сматра се као врло важан предмет. Вежбање на гимнастичким справама, слободно крешање, марширање, трчање, пливање, итд., све то нашло је места у шведским школама. Због тога се шведска школа одликује лепим спољашњим изгледом. Младеж помоћу физ. васпитања не само што снажи мишићни систем већ и добија извесну окретност у раду и лепоту тела (правилно држање).

Да би знање из науке о природи деца што боље разумела и дуже запамтила, потребно је, да се исто стечено знање чешће 06навља у самој природи, у противном случају, труд ће бити узалудан и о њему се може рећи ово: где си био — нигде; шта си радио» — ништа. С тога увек имајмо на уму ону изреку старих Римљана „понављање је мати учењу“. Дакле, да би се овај циљ како ваља постигао, потребни су чешћи излети у природу, да се њено богаство очигледније и свестраније изучи.

Велики је васпитни и здравствени грех ако не будемо имали и ово на уму. Многи родитељи и дан данас греше — они то раде без сумње или из незнања или што баш тако желе — те своју децу о великом школском одмору затварају између четири зида да уче. Школски распуст! је одређен и намењен на то, да се заморена деца у природи у игри и у шетњи одморе и позабаве а није никако одређен за умни рад. Камо те лепе среће да се о великом школском одмору предузимају и веће шетње, које би биле

по децу корисне, а тиме би се много добило у погледу побољшања здравља и не би се ништа изгубило.

: „Како је постао школски одмор: Постанак ферија пада у много старије доба него што се то до сад мислило: Постале су у старој Јелади и то овако. Философ Анаксагора провео је своје последње дане у Лампсаку на азијатској страни Хелеспонта, где су га грађани врло ценили и поштовали. Кад су га представници вароши питали, чиме би му се могли на услузи показати одговорио . им је Анаксагора: „ако после његове смрти даду школској деци онај месец слободан за одмор и за играње у коме буде он умро.“ Ова његова жеља беше испуњена. Још у 3. веку после Христа пмала су школска деца ферије у оном месецу у коме је Анаксагора умро.