Учитељ

298

При крају излагања мисли у овом чланчићу, опет напомињем, да су шетње — екскурзије у природи од врло велике васпитне и здравствене користи по школску младеж, коју многе несреће данас сналазе од рђавот уређења школе и наставе. Жарково. По руском израдио Пет. М. Стојановић.

учитељ.

фрагменти из уређења основних шоа ју прошатости,

Наше школе уопште а основне напосе, имале су разних мена кроз које су пролазиле док нису данашњи облик добиле. Оне су старије од својих уређења. Постојале су дакле пре, но што је било ма каквих уређења о њима. Одмах по ослобођењу јављале су се основне школе овде, онде, без икаквог системског реда, као год што није било не само никаквог њиховог уређења, него није било ни књига па ни спремних учитеља. Где је се нашао какав разборитији старешина, који је имао деце за школу тај је набављао каквог таквог писменог човека, погађао га, и тај је после у каквој сеоској кући, у некој соби учио децу без икаква плана и програма, ономе, што је једва и сам знао — а то је Азбуци.

Разуме се да је таква назови школа била бедна, као што су били и њени учитељи, који су се у прво време регрутовали из разних професија: терзија, капамаџија, столара, црквењака и т. д, А да и углед такве школе, па и учитеља, није био какав би требало, о томе не вреди ни говорити. Па и они сами својим радом и понашањем мало су се паштили да подигну свој и школски углед. О томе нас уверавају многи писмени подаци, који су у новије време нађени, и које ћемо обелоданити.

А да школа у таквом примитивном стању није могла и даље остати, природно је, јер са развитком државе!и њених задаћа, а и самог друштвеног развића, морала је и школа обратити на себе већу пажњу надлежних, који се како нас уверавају писмени до- | кументи, јаче загревају за школе и о њима почињу озбиљну бригу бринути.

И сами грађани у новом државном уређењу морали су јаче осетити потребу школовања своје деце, те удружени са намерама државе, и они су од своје стране све чинили, колико се у оно доба могло чинити, да се не само отвори што више школа, него