Учитељ

299

да оне и одговарају потребама друштва. Отуда долазе после разна наређења, прописи и уредбе које се тичу уређења, оснивања школа, и њене задаће. Па природно је да у томе и учитељи као главни чинитељи долазе у оквир тих тежњи, и о њима се почиње водити озбиљнија брига, и поклањати већа пажња њиховој интелектуалној и моралној страни.

И тада доласком нових, јачих, спремнијих снага у учитељству, и школа добија одређенији свој тип, и у неколико почиње испуњавати своју задаћу, истина, у врло скромним размерама, јер је и њихов број врло скроман био, а још скромнији способних учитеља. |

Све до 1836. године није било никакве системске уредбе о основним школама, него је се све оснивало на наређењима, и ако је још 1833. године био написан пројект Устава народни школа у Хњажевству Србији, ипак се није осн. школа кренула напред, јер није било не само системског рада, него није било ни јединства уопште у школама, нити везе међу њима, нити каквог ближег наређења и у спољашњем и у унутрашњем уређењу школа.

Многе ствари до данас нам нису биле познате како се је законодавство просветно у нас развијало, као и какве је оно утицаје вршило, и у чему је назадовало, па се природно, нису могли ни правилни закључци изводити, јер се само из познатих премиса изводе сигурни закључци, а из непознатих само нагађања.

Ми смо добивши приступ у „Државни Архив“ наишли на масу драгоцених података из нашег старијег просветног законодавства и то ћемо штампати у овоме нашему листу којему — поред. осталих — и јесте задаћа износити и историју школа.

Г. Г. Мил. Марковић и 3. Поповић у својему Просв. Зборнику помињу многе ствари важне које нису могли наћи у Архиви мин. просвете, а ја сам их нашао делимице у Архиви кнежевој, а делимице у Архиви Држ. Савета.

Тако, нашао сам наредбу кнеза Милоша од 1827 год. Хе 124, којом заповеда да Грци, Бугари и Цинцари празнују Св. Саву, Видовдан и помен срп. краљева. Том истом наредбом он забрањује учитељима да се не „Грче“, а Бугарима и Цинцарима да се „не потурују под Грке“.

Нашао сам пројект Првог закона о осн. школама од 1838. т. од Дим. Тирола. Тако исто нашао сам и План школа у Србији и многадруга важна историска документа која ћу објавити. Из њих ће