Учитељ

318 ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА.

ПРЕДГОВОР.

Учење српског језика у нашим школама обично се једнострано схвата. Обично се мисли: да је довољно да ученици, поред читања и писања (писање писмена, речи и реченица), изнесу из школе темељно знање граматике; а на писмено изражавање мисли обраћа се врло слаба, готово никаква пажња. Корист од граматике је релативна. Све зависи од средине где је ко рођен. Ако је неко из краја где се говори правилно! српски (н. пр. из ужичког округа), њему је, за правилан говор, граматика скоро непотребна; јер он већ говори правилно, па неће ни грешити у говору. Његов је говор граматика. Али, ако је неко из краја где се у говору у нечем одступа од књижевног језика (нпр. из моравског округа), њему је потребна граматика, али само за оно у чем у говору греши; а где не греши, она му не треба.

Пошто се у највећем делу српског народа не говори потпуно онако као у књижевном језику, потребна је граматика да то уједначи. Вредност учења српске граматике не може се, дакле, спо_рити; нарочито, за правилно писање, она је неопходно потребна. Она се мора учити у школама, тим пре што у народном језику нема ниједнога дијалекта који је апсолушно једнак с књижевним језиком, него се — услед језиковног развића — свуда јављају неке специјалне. особине. Мпак, ма колико да има одступања од књижевног језика, она нису никад тако многобројна и тако велика (као н.пр. у немачком језику), да је једном дијалекту књижевни језик скоро непознат. Велика већина наших дијалеката врло се мало разликују од књижевнога језика, те се њихова одступања могу лако елиминовати и заменити књижевним формама. Само странац мора учити целу граматику, јер му дотле ништа није било познато; а сваки Србин — ма којим дијалектом говорио — у основи већ говори правилно, те му, ради говора, није потребно учити целу граматику, него само оно у чем његов говор одступа од књижевног језика. У колико је који дијалекат приближнији књижевном језику, у толико ће граматика мање бити потребна.

Не патимо ми толико од незнања граматике (тезр. језика),

' Под изразом „правилно“ треба увек разумети онако како је у књиосевном језику.