Учитељ

319

колико од неписмености. Код нас је обично начело: садржина је главно; а спољна форма — То су „ситнице“, на које не треба обраћати пажњу! Ово начело проповедају и по нека озбиљна књижевна гласила, па — на жалост — чак и по неки стручни лингвисти! Постоје значајна и обимна дела наших првих лингвиста и редовних чланова Српске Краљевске Академије, штампана у њеним редовним издањима, а кипте многобројним недоследностима и савршеним мурдарлуком у спољној језиковној форми! Шта је онда остало да се каже о оном страховитом вашару (част изузецима !) у нашој журналистици и „сензационој“ литературиг! Да о „рукописној“ литератури и не говоримо!

Нигде се у свету — сем можда једино Бугарске — не поклања толико мало пажње на спољну страну садржине као код нас. Томе има много узрока; а један од најважнијих је и тај, што о овим језиковним „ситницама“ слабо ко воли да пише. Оно што је до сад рађено у том погледу, недовољно је или по неки пут застрањено. Српска Краљевска Академија, којој ово треба да је један од најглавнијих послова, пушта: нека иде како иде! Услед врло слабе, готово никакве обраде ових питања, многи који би желели да обрате пажњу и на ту језиковну страну, не знају како ће неке ствари писати. Ми још немамо коначно решено питање о правопису, нити имамо нарочито подесне књиге, која би упућивала писца како треба правилно писати. ПРЕ у том погледу стоје много боље од нас.

Не могући гледати оволики немар према матерњем језику не само у спољашњем, него и у унутрашњем погледу, писац ових редова ставио је себи у задатак: да у низу чланака, који ће излазити у „Учитељу“, свима којима је потребна лингвистичка помоћ при писању, пружи најглавније пракшимне поуке из целе српске лингвистике. Да би се овим поукама могли користити и они који вла-

дају слабим или никаквим знањем српске граматике — било што нису довољно учили српски језик у школи, било што немају стрпљења нити воље да „под старост“ уче — обратиће се пажња не

само на погрешке и недоследности у писању, него и у говору; јер ко рђаво говори, рђаво и пише. Зато ће се употребити из граматике све оно где се греши, било у говору било у писму. Чланци ће бити што краће и популарније изложени (главно ће бити како треба писати), да могу користити што већем кругу читалаца. Ово ће бити као нека пракшична. грамашика, као неко упутство („Ру-