Учитељ

320

ководство“) за оне који пишу, а потребна им је ма у чем лингвистичка помоћ.

Овим „Поукама“ биће обухваћени сви граматички делови (фонетика, етимологија, морфологија, синтакса); затим ће доћи најглавније поуке из правописа и интерпункције. Пре граматике, као новина, изложиће се најопштији појмови о српском језику и његовој дијалектологији. Налазимо да је то потребно свакоме Србину да зна, јер је познато како жалосно стојимо у том погледу. Најзад, на крају ће доћи најпотребније поуке из стилистике, јер се и на то много не пази.

При изради чланака употребиће се све што је до сад урађено и примљено у науци; али ће бити доста и нових, оригиналних ствари. у

1. ОПШТИ ПОЈМОВИ О ЈЕЗИКУ.

1. Шта је језикг Језик је средство којим људи саопштавају своје мисли, било усмено или писмено. Сви чланови једнога народа говоре више мање истим језиком, сви се разумеју међу собом, те тиме чине једну заједницу. Зато је језик најважније обележје народности.

2. Шта је српски језик 2 То је језик којим говоре и пишу Срби, ма где они живели и ма које вере били. Њиме говоре и пишу још Хрвати, који чине засебан словенски народ, али немају свога нарочитог језика.

3. Како је постао данашњи српски језик 2

Сви Словени (Срби, Бугари, Хрвати, Словенци, Руси, Чеси, Пољаци, Лужички Срби) живели су некад у заједници, и тада су говорили једним заједничким језиком. Тај се језик назива прасловенски језик. Услед најезде дивљих азијских народа настала је сеоба Словена из заједничке домовине у данашње њихове земље. Срби су прешли Дунав и у главном заузели земље у којима сада живе. У то време они су понели собом из заједничке домовине онај пра-словенски језик. Исто тако, тај су језик понели собом и сви други Словени. Нешто утицајем језика оних народа које су Словени покорили и претопили у себе, нешто својим самосталним развићем, онај пра-слов. језик почео се у новим границама ме-