Учитељ

328

није конзервативан, него да ми нисмо хтели или умели да те алате протуримо у народ, а дућанџије су билеи вредније и умешније па су протурали помодне ствари.

__У вези са материјалним опадањем стоји и физичко опадање. Сељак, и кад има од чега не уме да живи. Бивало је, а и сада има газда, којима жена, кћер или снаха носи на глави и прсима читаво имање, па ипак кад му одете у кућу нећете имати где ноћити. Један велики део нашег народа спава још на земљи, кревет сматра као луксуз а сламу штеди да му иструне на гувну или да је запали на купусном расаднику.

Инокоштина је учинила да се о јелу готово нико у кући не брине; сви морају на рад а једе се шта се има: сува рђаво умешена а често и непечена хлеба (јер смока се омалило) или на двоје на троје скуваног слабо зачињеног варива. Слабија храна, лошије одело, напоран рад са старим рђавим навикама чине да народ физилаки опада. |

Сиромах човек готов ђаво вели једна изрека, па онда није никакво чудо што народ који живи у беди и незнању и морално опада.

По себи је јасно да је ово опадање народно последица његове непросвећености. А и како ће бити просвећен кад га нико није просвећивао. До осамдесетих година народ није ни имао друге интелигенције до чиновника, а чиновници су представљали власт и сматрали себе као неку вишу касту друштвену. После тога доба настала је политичка борба — борба за слободе и права народна. Образованији људи излазили су у народ, али су ишли са политичким програмом у џепу. Њима није био циљ да народ просвете већ па га за себе придобију. Таква су били времена и онда ја морало тако бити. Али су и та времена измењена на боље; народ је добио тражене слободе, али место да се сад настане на његову просвећивању, продужене су старе навике. У варошком хотелу и сеоској механи чућете исте разговоре, бистри са политика као да је то главно занимање и наше и народно. Потписати се је више пута на лицу места уверио да је сељацима чудновато ако им „капутлија“ не говори о политици, већ о здрављу, привреди и др. његовим потребама.

Жалити је нарочито што се наша универзитетска омладина толико ангажовала у јалову политичку борбу, а напустила ово поље рада — народно просвећивање, које би њима донело и више радости и више поштовања а народу несумњиве користи.