Учитељ

329

Има људи, који мисле да се путем списа и новина не може много учинити за народно просвећивање, јер је 455 нашег народа још неписмена, а и они што су писмени не читају, било што немају времена за то, било што немају средстава за набавку књига и новина. И ово је само до некле тачно. Истина је, на жалост, да је огромна већина нашег народа неписмена, али није истина да и оно што има писмених нема времена да чита, или нема средстава за набавку књига. Пре се може рећи да народ нема шта да чита, јер оно књига и новина што су тобож за народ написане или су скупе или су написане тако суво и таквим језиком да их народ одиста не чита, јер их не разуме. Код „Народних Новина“ то није случај; оне су врло јевтине, писане су правим народним језиком, а поуке су обучене у тако лепе и живе приче, да је немогуће не примити их. У кратко ове се новине уређују тако, да ми не познајемо у нашој литератури те врсте ни "једно дело, које би се с њима такмичити могло.

На сваки начин да би народно просвећивање имало већег успеха кад би се изводило примером и живом речи. Али ни у том случају „Народне Новине“ не само да неби ништа изгубиле, него напротив, тек би тада добиле свој прави значај. Оне би трудбеницима на народном просвећивању пружале материјала, и мило нам је констатовати да оне то већ чине, и одржавале духовну везу између њих.

Поуке изнете до сада у „Народним Новинама“ могу се у главном поделити на три врсте: једне се односе на поправку земљорадње и уопште материјалног стања; друге на чување и поправку здравља, а треће на поправку рђавих обичаја и подизања морала.

У прву врсту спадају: „Пред пролећне радове“; „Како је Чича-Милић сејао траву“; „Гајили свилену бубу па купили краву“; „Попин плуг“, „Овца истерала рђу из куће“, „Симине шибљике“, „Пред сушење шљива“, „Земљорадничка задруга у Радичеву“, и др.

У другу: „Наше здравље“, „Јектика“, „Сузбијање јектике“, „Како се сузбија јектика“, „Чувајмо се јектике“, „Чистота и здравље“, „Чисти понедељак“, „Пиће и здравље“, „Мајка немајка“, „Калемљење богиња,, „Кућа и здравље“.

У трећу; „Како је постала ракија“, „Дедин грм“, „Зашто газда-Марко не да кћери у Радића кућу“, „И најмања парница велика је затрица“, „Баба Стамена“, „Деда и унук заједно у

школи“, „Необични снови“, „Ознојила се погача“ и т. д.