Учитељ

366

обухвата и покреће човека. Тиме је створено душевно стање које по својој унутрашњој снази мора бити право земљиште за развитак воље. Ми називамо то стање као и Хербарт интересом, и остварење истога јесте крајња тачка наставног циља. Каквог облика и каквоће мора бити овај интерес то видимо из његова односа према највишем васпитном циљу. У појму моралног характера стоји да његова воља мора бити у свима положајима конзеквентно морална. С тога је потребно упознати васпитаника са што већим бројем одношаја воље и тако га водити да се његова воља може одлучити према етичким идејама у свима могућим случајевима стварнога живота. Зато воља васпитаникова не сме бити никад једнострана, већ многострана, проширена воља. А таква се воља може развити само на широком базису богатога и јасног живота представа, живе осећајне примљивости, интензивног разгранатог душевног живота. Из тога излази захтев да интерес мора бити многостран, дубок и трајан, а то се постиже правом многостраном наставом. Поред многостраности и концентрација образује чврст стуб моралном характеру. Концентрација се огледа у јединству које влада у многостручности животних одношаја, конзеквентности и трајности снаге моралне воље, и она је плод хармоничког уједињења свију душевних узбуђења и снага у јединству свести, које су постале негом многостраног интереса. Према томе је основ и циљ свега наставног рада: постићи право јединство у многостручности интереса, произвођење интереса који се налази у јединству личности.

Васпитач који реши овај задатак наоружао је свога васпитника свима знањима и способностима које су потребне за живот; он буди и јача све васпитаникове душевне диспозиције, образује васпитаникову душу до животног извора најизворније снаге и даје васпитанику могућност да може самостално све нове животне захеве и искуства која буде у животу сретао, јасно и мирним срцем схватати и подређивати општим гледиштима; али пре свега образовањем морално-религијског интереса даје васпитаниковој вољи пргвац за оно што морално и доводи га ближе васпитном циљу.

Као што је педагогика узела од етике свој васпитни циљ, тако исто издваја из психологије свој највиши наставни циљ,