Учитељ

· 368

вечанство у своме развитку, то је сигурно да ће се овим редом градива будити најживљи интерес код васпитаника.

Психологија нам не даје само главни принцип за избор градива, већ она одређује и наставне предмете. И ако нам се исти дају већ по нашем принципу о избору наставног градива у различним правцима националног културног рада ми можемо исте добити и психолошком анализом дечјег круга мисли. Први развитак тога круга мисли спада под утицаје објективног света. Дете стоји према томе свету у спољашњем и унутрашњем односу. У првом случају дејствују објекти спољашњега света на дечји дух а не производе у духу живахну манифестацију осећања. У другом случају дете ступа према разним стварима у унутрашњи променљив саобраћај, оно се с њима дружи и саосећа. Дечји круг мисли извире делом из искуства а делом из дружења, чиме се развија познавање и учешће код детета. Ми овде додирујемо најдубље односе сваког човечанског срца, на име: односе према природи, човечјем животу и Богу. То су битни елементи нашега унутрашњег света, који одређују правце наших мисли и интереса. Психолошка се настава мора везивати у своме градиву за ове изворе дечјих мисли, она мора пронађену реку душевне снаге чистити, про ширити и водити је свима појединим правцима које одређују разне класе представа у кругу мисли. Отуда излази потреба за учењем по плану у наставним предметима. Наставни предмети (струке) одговарају разним странама круга мисли, које се производе постепено узајамним утицајем између душе и објективног света. — ИМ психолошки појам интереса могао би нам бити водиља при одређивању наставних предмета. Ови наставни предмети нису ништа друго до средства за неговање разних класа многостраног интереса који има своје последње изворе у односима нашег унутрашњег света према природи, човечанском животу и Богу. — Да би се васпитни циљ постигао, потребно је да у кругу мисли влада морално-религијски интерес који добива тек онда потребну јачину кад му се све стране душевног живота ставе у службу. Зато се мора неговати целокупни душевни организам, а то бива само многостраним образовањем, наставом која по плану обрађује предмете.

И важно питање о концентрацији наставног градива