Учитељ

3"

379

садржини и облику свакога појма; ну потребно је да се појмови доведу до расудака и даље логичким путом до целина мисли. Душевни поглед детета мора при том прегледати многостручност представа и њихове везе и у тој многостручности упознати и одржавати логичко јединство. Плодне последице таквога слободног и самосталног ду. шевног покрета не испољавају се само на логичком већ и на стварном и говорном пољу, пошто мишљење стооји у јакој вези са битисањем и говором. Већ и за депу прве године школовања а с обзиром на границе њихове ду-

шевне снаге, тражи се да се њихове мисли које су она добиле наставом прегледају, логички уређују и да деца те

мисли понављају у вези. ПРЕ они

=== СОВРШИЋЕ (СВ ===

фрагменти 19 уређења основних школа ју прошлости,

Устав народни школа у Књажевству Србије Правителствујушчим кнезом Милошем Теодор Обреновићем !. ОДОБРЕН И ПОТВРЂЕН

У Београду у Књажевско Српској Типографији 1838. год.

Овај Устав народних школа написао је Димитрије Тирол, сигурно по наређењу кнеза Милоша. Ово је први законски пројекат у опште о школама у Србији, а напосе о осн. школи. Он носи на себи печат онога времена и прилика, али, и ако се вели, да је он потврђен и одобрен од кнеза Милоша ми га нигде нисмо нашли штампаног. Прочитали смо регистар свију закона, као и многе Зборнике, па га ипак нисмо нашли. У деловодном протоколу кнежеве канцеларије под Хо 682 од 14 марта 1833. год. има забележено ово:

„Димитрије Исаиловић администратор Типографије у Београду 8. марта шаље Предисловије Милована Видаковића к Историји његовој, која се у београдској Типографији печата а и план о школама од Тирола на одобреније“.

У решењу деловодног протокола забележено је ово: „24. марта. Шаље му се Предисловије Видаковића, да га к Историји