Учитељ

406

свима пријатељима правца хербартове школе, као врло потпуно, правилно схваћено и лепо написано. ћ. 4.

Б) ФРАНЦУСКА

Вегдзбп, Непп, 17 Боодштоп ствашсе. 2. Ефноп УШ и 304. Рап, Бећх АЈКап, 108, Вшеуага 5. бегталп 1907. Р. ћ. 7:50. („Еволуција стварања“ од Бергсона издато у Паризу, цена 7'50 дин.).

Бергсон је професор у „СоПесе де Етапсе“ и сарадник, члан „Асадетје Фез зесјепзез тога! е! рој Шацез“ и као такав познат је научном свету са својих радова о свести („Е55а! 5иг ]е5 допее5 шитедтајез де ја сопзсепсе“) као и других: о „материји и памћењу“, („Мансге е Мешапе“), „Смеху“ („Те Кне“) као и млогобројним радовима у појединим философским часописима.

Ово дело о еволуцији стварања само је још тедан нов члан од вредности у низ његових других радова. Оно садржи четири главна дела:

1). Еволуција А Механизам и Финалитет.

2). Различити правци Еволуције Живота. Интелигенција и Инстикт. 3

9). О значају живота. Ред природе и форма интелигенције. 4). Кинематографски Механизам мишљења и Механичне Илу_зије. Затим долази преглед историје система.

У овој се књизи Бергсовој могу наћи и проучити гледишта трансформизма, Дарвинизма и Механизма, Биологије и Физикохемије, нарочито су опширно описане теорије де Мпез и Еппег5. За овим Бергсон износи своје погледе о интелигенцији, инстикту односу између биља и животиња, напредку, као и животу и свести. После овога он иде да испита: шта значи живот. Он се у овом питању задовољава не тим, што је живот из основа објаснио, као појаву по себи већ тим, што је указао и утврдио механизам животних функција, указао на разне путеве тога механизма на коме се, једном од њих, појављује и свест, као механизам своје врсте. Све ове механизме ми нашом интелигенцијом представљамо и међусобно поредимо. Човечија интелигенција, каже он, млого се боље да разумети, кад се упореди са интелигенциом оних бића, што стоје на нижем ступњу развића, где се могу да виде рудименти човечије интелигенције и њено место у природи. Једном научном теоријом сазнања и добром теоријом живота могу се образложити поуздано најважнија философска питиња, само