Учитељ

предузимљив и смео у свима општим тешким политичким приликама, никад политички не посрнувши, већ стојећи увек као несавитни храст.

Као идеално поштен човек, пок. Пера је увек отворено шибао свачије неваљалство, али зато више пута испио горку чашу освете, јер окорели безаконици и неваљалци не трпе да им се истина у очи каже.

Све ово није остало неопажено на надлежним местима, стога га као опасног по државни поредак, стадоше гонити из једног места у друго, што је Пера све одушевљено, вољно и стојички одржао, жртвујући све за опште добро и победу својих начела.

Али у колико су га надлежни гонили, у толико и још више, свуда, где год је био учитељ, пратили су га љубав и поштовање народно, као накнада за неправде које су му чињене озго. За то и дан дањи сељаци, код којих је Пера био учитељ, кад дођу у Београд, питају за Перу, ишли су код њега на виђење чак у Жарково.

Перо! Драги друже наш! Ти си сад мртав. Твоје тело покрива црна земља. Твоја рука више не може писати, нит твоја уста могу беседити, али твој рад и твоје другарство остаће нам у вечној успомени.

Бог да те прости.