Учитељ

доба ова два брата збивали у суседној Србији од 1804. године и нашој Угарској домовини, све до преврата од 1848 и 1849. године, давали су прилике родољубима на, једној и другој страни Саве и Дунава, особито напој имућнијој трговачкој класи и вишој интелигенцији народној да на делима искажу своје родољубље; а родитељи пок. др. Ђорђа Натошевића били су у том издашни, те привикли тој врлини како сина Ђорђа, кога су дали на науке тако и сина Петра, кога су спремали за наследника, у радњи, а који се у старијим годинама преселио радњом (трговачком) у Нови Сад и ту умро, као опште поштовани и многоиздашни, Чика-Пера.

Др. Ђорђе Натошевић изучио је основну народну школу у месту рођења, гимназију у Срем. Карловцима, филозофију, (онда УП и УШразред гимназије) у Сегедину, права у Еперјешу (горњој Угарској) а по том медицину отпочео у Пешти, а продужио и довршио 1850. године у Бечу, где га је затекла и 1848—9. година, и где је као млад медецинар лечио болне и рањене Шајкаше. (Србе) који су под Баном Јелачићем чували Беч од изгредника.! По срцу је био врло милостив, пок. Натошевић, не само према људима него и према животињама. Још као бечки ђак држао је засебну собу за тице, ту их је неговао и хранио;а и доцније кад је ступио у практичан живот, вавек је држао у кући птице, керове, мачке и водио о њима живу бригу, да до-

бију све у своје време. Као ђак увек је држао на стану по којег сиромашног ђака и делио им је своје аљине п рубље, толико да га је мати морала сваке године поново снабдевати рубљем кад је год полазио у школу. | -

5 Из тог доба нам је причао, коко га једном приликом стражар, Шајкаш, није хтео да пусти у болницу (шшитал) ма да га је овај српски ословио, велећи; Е сад сте сви Срби; гле научише и швабе српски. А кад му је поновио др. Ђорђе Натошевић, да је Србин из Сланкамена није овај веровао, док се Натошевић није прекрстио и очитао оченаш. Исти тај Шајкаш сретне га једном пред црквом, св. Стевана, у Бечу и замоли га, као већ познатот, да га одведе уцркву, да види. Кад је ушао Шајкаш у цркву, он се, по обичају, прекрсти, а Натоше-

- вић не. То побуди опет сумњу у Шајкаша, да Натошевић није Орбин, него Чивутин, кад се не крсти. Па кад изиђоше из цркве, он ће опет Натошевићу: „А што се ти ниси прекрстио, кад смо ушли у цркву“ -— Зато, што је то шокачка црква, одговори Натошевић. А Шајкаш ће на то: „Па што ми ниси казао, те се не би ни ја прекрстио“, и чисто му жао беше, што је нехотице учинио грех, по његовом мишљењу.