Учитељ

преди свој народ и свој подмладак, мора отпочети код народне школе. Отуда се морају и одабирати људи за тај позив, та. отуда и пада велика слава и много признање људима, који се од срца предају позиву, који му свесно послуже и који раде за унапређење и побољшање њено и њезине наставе.

Један од најзаслужнијих раденика и највећих трудбеника, на српској народној школи и њеној настави био је у нас Срба покојни

Др. Ђорђе Натошевић,

коме се прошле, 1907 године, навршило 50 година, како је примио власт у своје руке над српском народном школом у бившој Српској Војводини, Тамишком Банату и Краљевини Хрватској и Славонији, а ове године, павршила се 50 како је отпочео свој реформатски рад у настави њеној.

Зато хоћемо њему и његовој светлој успомени да посветимо ове ретке и да упознамо наш млађи учитељски и остали интетитентни свет с његовим великим делима и његовим жарким подвизима око унапређења васколике српоке народне школе и њене наставе, а предајемо ове ретке баш оном органу, кога је свесрпски учитељски конгрес у Београду од пре две године при“ грлио за орган васколиког српског народног учитељства, и с тога, што је покојни др. Ђорђе Натошевић, и својим радом и својим заузимањем припадао целом српском народу.

Младост и спрема др. Ђорђа Натошевића.

Др. Ђорђе Натошевић родио се 19. јула 1821. године по стар. кал. у Сланкамену, (Срем), том јуначком гнезду Змај-Деспота Вука, од оца Павла и матере Софије рођ. Крестић из Ти тела (у Шајкашкој). Отац му је био имућан трговац у Сланкамену, а обоје су били врло честити, поштени и примерни људи и као што ве у нас каже: велики Срби, а то ће рећи: пуни родољубива жара, те су то својство пренели у пуној снази п на своју децу Ђорђа и Петра.

Оно бурно доба и оне ратне прилике, што се у младићско

1 Павле и Софија Натошевић имали су пет синова, од којих су двоје умрли у младим детињству, а трећи, као гимназијски матурант. Заживили су само Ђорђе и Петар. >