Учитељ

шим, о питомцима народним, о свештеницима и учитељима и препоручивао, да се подигну народни музеји, један у Београду, а други у Срем. Карловцима и наређао је, шта би све требало да се набави за те музеје.

Он је толико мислио о просвети и напретку свога народа, да је чак размишљао и о пансиграфији, како да се образован свет служи у писму једним знацима и предлагао је за то арапске бројеве.

Кад човек прегледа те мисли и сазна за тако богат материјал, што је наш слављеник, др. Ђорђе Натошевић, прикупио и изложио у овим својим Споменицима, још у својој раној младости, у 27. години живота, онда се мора задивити тако зрелим мислима, и тим родољубивим осећајима, што су загревали оне млађане груди. Пред таком појавом мора свако, хтео, нехтео, стати и покловити се.

(ве његове мисли, тежње и чежње, које су га напајале у ђачко доба, нису га напуштале ни у доцнијем добу и као да нам је и сама судба у оно доба ишла на руку, да овај човек, наоружан тако лепим знањем, испуњен тако родољубивим заносима, дође на чело наше народне просвете, и да поведе народну срећу лепшим и напреднијим данима.

Чим је 1853. године прекорачио школски праг новосадске српске гимназије, — онда још четир-разредне, — одмах се опазило, да је други, свежији дух протицао кроз дворане њене. Први му је посао био, да прошири обим реалним предметима у њој, а као нов предмет завео је гимнастична веџбања, која је сам руководио и за коју је сам дао своје справе, које је још као ђак у Бечу набавио. У оно доба није се у државним заводима, на овој страни, познавала, ова врста школске дисциплине а данас се као обзезни предмет, предаје и по основним народним школама. Нама је Србима, дакле, пала у део и по други пут та част, да Србин први отвори врата гимнастичној веџби у средњим и основним народним школама у Аустро-угарској монархији. Као што је 1812. г. први Србин Стеван Урош Несторовић, отворио овамо прве учитељске школе. |

Др. Ђ. Натошевић завео је и нов начин предавања. у својим предметима, а наговарао је и своје другове да чине, каои он, у својим предметима. Он је, наиме, у прва два и три школска месеца сваки предмет школски прошао с ђацима у кратко, у најкрупнијим потезима у читавом обиму, колико је из ког било про-