Учитељ

24 .

треће је слао у Карловце и Пакрац оним предавачима, а оригинале је враћао Натошевићу, те су се таква и нашла после смрти у његовој писмохрани, те отуда и можемо приказати нашем млађем данашњем и потоњем учитељству њихов кратак садржај, да види, на ком је степену спреме и знања стајало наше народно учитељство пре 50 година, па да онда могу упоредити данашњу спрему и данашњи положај и углед учитељев у друштву п народу. Отуда ће тек да виде, колико је добра, колико заслуге стекао школи и учитељеству, пок. др. Ђ. Натошевић.

Писма су писана од 1. до 27. јула 1858. г. по ст. кал. свака у размаку од '—8 дана, само је треће и четврто писано у један дап (25. јула). -

Прво писмо

говори о том, како треба предавати науку вере и шта се свеу тај предмет урачунава, па наводи: молитвице, божије и друге заповеди, катихисис, свештену историју, библичне приповетке старог и новог завета, житија светих, тумачење литургике за најстарију децу, и наводи: -

„Са молитвицама стојимо зло, не може горе бити; ја ни једног једитог детета ни из другог, ни трећег, некмол из првог разреда не нађо, да ми је знало казати, шта се у оченашу и осталим молитвицама Богу моли, шта у вјерују верује, а шта сеу божијим заповедима заповеда и како по том да се владамо.“ Па вели даље: „Каква је тужна молитва и вера без разумевања и откуд владање по закону, без разумевања закона!“ Он држи, да „кад дете не зна и не разуме молитве, да се то ни Богу не моли ни Бога верује, ни божији закон држи; у тој је деци, вели, ако не позициом, ал негациом почетак свих зала и неваљалства,“

Наишао је, вели, да учитељи не сврше ни у Ш. разреду оно, што треба букварци да сврше из молитава, да до зла бога рђаво изговарају речи, а наишао је, да ни учитељи не знају све молитве и да не знају како треби учити децу молитвицама. За то моли, г. Н. Ђ. Вукићевића, да, покаже учитељима на, деци, како ће учити, и упућује га на своје „Кратко Упуство“ од 1857. год. Изрично их опомените, вели, „да нипошто не узимљу начинатељма (почетницима) одма први дан целе молитве читати учења. ради, јер их неће ни за четвороструко време научити, него дан по дан, стих по стих, а научено, као освојено, сваки дан повторавати“ и т. д. У глас и сви да говоре молитве, само кад се пре

и после школе Богу моле, иначе никад. За. заповеди бошсије и остало из науке вере, није хтео да се

посрбљује, јер је сматрао за оно почетно доба, а по свој прилици