Учитељ

45

је ишао за тим, да се учитељство поучи у својој струци, деца школска упуте на религиозан, моралан и радан правац, а народ српски да се скрене бољем, вреднијем, разумнијем и моралнијем напретку.

Отуда се његов књижеван рад не може свести у неку систему. Натошевић је бележио и писао о свему, што је год мислио, да ће користити нашем народу или, да ће га одвести на бољи и радионалнији пут зараде и материјалног напретка. Зато он и није писао дебеле књиге и није у својим књижевним пословима распредао каква научна питања или решавао какве философске доктрине, него је грабио, где је што нашао из његове богате библиотеке, за коју је редовно годишње издавао 400—500 форината, и куповао све, што му се чинило, да ће бити од користи школи, учитељству или широкој маси народног друштва.

Сав његов књижеван рад може свести у три групе: Школска. и педагошка струка, и ошшта народна просвета.

Дечија књижевност.

Е

Највише је обогатио школску и педагошку књижевност.

Осим она два знаменита дела, што је написао за учитеље и издао 1857. и 1258. године под насловом:

„брашко Упушешво“ им оно друго под насловом:

„Упушсшво“ за, букварске науке, о којима се напред опширније говорило, написао је многе чланке, белешке, упутства за учитеље, историјске предмете итд. у „Школском Листу“, кога је покренуо у Новом Саду 1858. г. а 1864 и 1865 у Будиму сам уређивао, кореговао и'разашиљао, док 1966 и 1867, и даље није примио се то на себе његов сарадник и најближи пријатељ по раду и позиву, г, Никола Ђ. Вукићевић. У почетку је скоро сам пунио цео лист, па и доцније и све до смрти своје, ретко ће се наћи који број без његовога чланка или белешке.

Из превелике своје скромности није се нигде потписивао ни овде ни у другим листовима, него је само гдегде метао две или три звездице или који број арапски.

Од школских књига написао је:

а) Буквар црквено-словенски, који се и данас употребљава. у овостраним српским народним школама;