Учитељ

46

6) Буквар за српске народне школе, који се такође, с незнатним поправкама, употребљава и данас у српским вероиспо ведним народним школама на овој страни.

На расписан стечај од 1867. године Правитељства Српског, написао је: ,

в) Буквар за основне народне школе у Србији, који је дао преписати од приправничке дружине „Венца“ у Сомбору у три примерка, да се његова рука не позна, те је један примерак послат у Београд заједно с упуством, што је написао, Гг. Но Љ Вуг кићевић, како да се тај буквар предаје; други примерак је послат на Цетиње, црногорској влади, а трећи у Будимпешту овостраној земаљској влади рад употребе у овостраним српским народним школама.

По оцени школске комисије у Србији прими се овај буквар за основне народне школе у Србији и буде награђен са 70 дуката, што Натошевић уступи фонду за учитељску сирочад, који је већ пре тога био основао био из прихода свога „Кратког Упутства“ од 1807. Г.

Исто тако буде примљен тај буквар и на Цетињу за употребу у дрногорским народним школама. За написано упутство уз тај буквар, буде г. Ник. Ђ. Вукићевић награђен Даниловим орденом Ш. степена, ну Натошевић је изјавио, да не прима никакав орден, јер га неће носити. Тако је он и умро без икаква одличија крунисаних глава.

Ва онај примерак, што је послат у Будимпешту, није никад никакво решење ни дошло п Натошевић онда напише и изда 1875. г. онај горе под 6) поменути буквар.

г) Чишанку за други разред;

д) Чишанку за трећи разред и

ђ) Читанку за четврти разред, које су замениле у нашим вероисповедним школама оне раније споменуте језиковне читанке, које је још 1852—859. издала тадашња земаљска влада.

Све ове читанке се и данас у петом и шестом издању употребљују у овостраним српским вероисповедним школама а за које велиг. Н. Ђ. Вукићевић, да су украс и дика наших српских школа.

У рукопису му је остала:

е) Чишанка за пети и шести разред, коју није хтео примити ни један издавалац школских књига, јер је у оно доба још врло