Учитељ

48.

нака, истина, у траљама — али је то за нас драго камење његова. светла ума, којим је сејао науку и поуку — бисер са дна родољубиве душе његове, којом је жарко љубио [свој род.“ Из тих бележака његових служио се „Орао“ још много годнна по смрти. Натошевићевој. |

Нашли смо бележака, да је поред овог календара писао још у Ласти — Полаженику — Парићу — Вел. српском Календару — Годишњаку — Новом Саду — Застави — Српском Соколу Срп, нар. домаћем Календару — Звездару, што су излазили у Новом Саду. — Даље: у Вел. Бечкеречком, Вел. Кикиндском Календару — Бошњаку, што је излазио у Сарајеву: — Шематизму — Омладинском Календару — Пољопривредном — Трговачкозанатлијском Календару и „Крсташу“, што су излазили у Београду, — „Орлићу“, што је излазио под уредништвом, Ј. Сундечића, на Цетињу и „Панчевцу“, што је излазио у Панчеву за време пок. Јове Павловића.

Као што се из посмртнице „Орлова“ уредништва види, Натошевић је сматрао, да су календари најприступачније књиге на- | роду и да се у најјачем и најширем обиму уносе у народну масу. За то је њих и тражио и њима слао своје умне производе, јер је тим путем хтео, да његова поука допре до сваке српске куће и да се њоме може користити свако чељаде. >

Судба је ваљда тако хтела, да је пок. др. Ђ. Натошевић отпочео и завршио свој књижевни рад у обрану женске друштвене. половине.

Његов први књижеван рад, што је изишао 1852. године у „Књизи за добре цели“ почиње са: „Писмом у обрану жена,“ који је продужио 1853. године у листу „Седмици“ са низом чланака под насловом: „Искрице о жени и женидби.“ А последњи му књижевни рад изашао је у „Женском Свету“ од 1887. г,, у дугом низу чланака, који носи наслов: „Шта све могу да раде: женскиње.“ а

У опште се може рећи, да је пок. др. Ђ. Натошевић, много. полагао на женску половину и да је од њих највише добра очекивао за свој народ, за то је и тражио и непрестано подстицао. | у нас више женско образовање.

У засебним књижицама издао је за народ књижицу: 1. Заилпо наш тарод тћропада у Аустро-угарској монархији. Ова ЈЕ књижица награђена од Матице Српске и писана је тако убедљи- | вим разлозима, да се и данас не може у њој ништа опровргнути.